OPSTI SAVJETI LJEKARA

Koža otkriva bolesti

Duboke bore oko nosa i usana upozoravaju
na bolesti želuca
Dobar lekar će ustanoviti šta muči pacijenta čim baci pogled na njegovo lice.

Nežna koža lica je nalik na ogledalo na kojem se ogledaju organske promene u razmeni materija, krvni pritisak, čak smanjena sposobnost odbrane od bolesti. Zato lekari sve više pažnje poklanjaju izgledu tela i kože - pogotovo lica - gde su najvidljiviji već prvi znaci uzbunjivanja organizma.
- Tako, na primer, koža koja menja boju i sve je više nalik na sasvim bledu belu kafu odaje da bubrezi ne rade kako treba. Žućkasta koža otkriva loš rad jetre i žuči, a tamno rumenilo lica s vidljivim kapilarima može da bude znak da je krvni pritisak previsok.
- I bore, ti uobičajeni znakovi vremena, mogu da znače i nešto drugo: duboke oštre bore, što od nosa idu prema krajevima usana, najavljuju tegobe s radom želuca. Velik broj sasvim sitnih bora na licu prilično mlade žene možda upozorava na neuravnoteženost u lučenju hormona.
- Čak se šećerna bolest može prepoznati po promenama na koži, tako da iskusan lekar na vreme šalje pacijenta na detaljnije preglede. A, znamo koliko je važno što ranije utvrditi bolest, pogotovo šećernu.
- I znoj koji se javlja na koži važan je putokaz lekarima prilikom dijagnostifikovanja mnogih poremećaja u organizmu. Osobe koje iznenada počnu jako da se znoje na tu pojavu moraju da upozore svoga lekara.
- Perut se smatra neprijatnom pojavom i malo ko zna da izdajnički otkriva i loše prehrambene navike: previše masnoće i šećera na jelovniku.
- Koža odražava i neke psihičke promene: ljudi koji žive pod stresom ili su u depresiji imaju sivkastu boju kože, dok srećno zaljubljenima postaje napeta, gube se borice, a obrazi se zdravo rumene zahvaljujući jačem lučenju polnih hormona.

Prva pomoć kod opasnih ujeda


Vakcinišite se svakih pet godina protiv
tetanusa
Ukoliko rešite da odmor provedete aktivno, van kruga hotela, sasvim je moguće da ćete ovog leta imati bliske susrete sa gmizavcima i insektima. U ovom broju „Blica“ daćemo uputstva ukoliko vam se desi da vas ugrize zmija, ubode škorpija, opeče meduza.

Zmija
Ako ste negde u prirodi gde je visoka trava, pokušajte da izbegnete hodanje po njoj ako niste u debelim kožnim ili gumenim čizmama. Radije za šetnju odaberite pregledan, već utaban put. Zatim nikako nemojte zavlačiti ruke ili noge na nepregledna mesta poput grmlja ili iza nekog kamena, jer u takvim slučajevima zmija reaguje iz straha, a nije preporučljivo ni podizati neko veće kamenje ako niste na dovoljnoj udaljenosti od potencijalnog napada zmije. Treba imati na umu da zmije vole da se penju po drveću ili stenama, a posebno je važno istaći da ne treba dirati ni mrtvu zmiju, jer tokom nekoliko sati nakon smrti još uvek postoji opasnost od refleksnog ugriza.

Ako vas ugrize zmija
U slučaju ugriza otrovnice, izbegavajte svaki fizički napor i strogo mirujte kako bi se otrov što sporije širio telom. U slučaju da se radi o ugrizu na ekstremitetima, potrebno ih je labavo imobilisati u funkcionalnom položaju, ispod nivoa srca, a sav nakit i delove odeće koji stežu treba skinuti i otići do najbliže zdravstvene ustanove. Ono što nikako ne smete da učinite jeste da stavljate led na mesto ugriza, režete kožu u području ugriza, isisavate ranu i jako podvezujete ekstremitete.
Ekstremitete eventualno možete podvezati srednje jakim stiskom pet do deset centimetara iznad ugriza kako bi se zaustavila venska i limfna cirkulacija.
U slučaju da se ne radi o ugrizu otrovnice, ranu treba obilno isprati vodom, namazati antibiotskom mašću i zamotati zavojem. Treba proveriti kada je osoba poslednji put vakcinisana protiv tetanusa, jer ukoliko je prošlo pet godina, potrebna je dodatna vakcinacija.

Simptomi
Na mestu ugriza obično se nalaze dve ubodne ranice u razmaku od šest do osam milimetara, iako je moguće da postoji samo jedna ranica ili ogrebotina. Najčešće se ugrizi nalaze na donjim ekstremitetima, a najopasniji su ugrizi u glavu i vrat. Na mestu ugriza se javljaju bol i oteklina, u težim slučajevima potkožna krvarenja i plikovi s hemoragičnim sadržajem. Regionalni limfni čvorovi se povećavaju i bolni su na dodir, a od opštih simptoma mogu se javiti vrtoglavica, bolovi u stomaku, mučnina, povraćanje, proliv, a postepeno dolazi do razvoja šoka (bleda, hladna koža orošena znojem) s mogućim smrtnim ishodom.

Škorpija
Kod nas škorpija ima uglavnom u priobalju i za razliku od onih koji žive u tropskim i suptropskim područjima relativno im je slab otrov. Do uboda škorpije uglavnom dolazi slučajno, ako ih nagazimo ili nam se zavuku u odeću ili obuću. Na mestu uboda razvije se kvržica koja svrbi, a oko nje se javi crvenilo. Po pravilu ubod nije teži od uboda komarca. Ali kod posebno osetljivih osoba može se poremetiti opšte stanje, uz znojenje, grčeve i povraćanje. U tom slučaju najbolje je da se obratite lekaru, ali u ostalim slučajevima nakon uboda naših škorpija, lečenje nije potrebno, a mesto uboda može se hladiti ledom.

Otrovni insekti
Na našu sreću, mi ne živimo u podneblju gde žive opasni i izrazito otrovni insekti. Insekti poput osa, pčela ili stršljenova opasni su samo za ljude koji mogu dobiti alergijsku reakciju nakon njihovog uboda. Te alergijske reakcije često su vrlo opasne jer, ukoliko se pravilno i pravovremeno ne leče (potrebna je medicinska pomoć), mogu se završiti kobno.
Ovi otrovni letači najčešće dolaze u dodir s ljudima za vreme ručka ili pri posluživanju slatkih jela i sokova, budući ih privlači slatka hrana ili napici. Takođe bi svako od nas trebalo da izbegava da se bosonog šeta po travi, a zanimljiva je i informacija da te insekte privlače i šarene boje. Zato, ukoliko ste se odlučili da dan provedete u prirodi, možda bi bilo dobro da obučete odeću neutralne boje, poput bele, sive ili krem.
Među gorenavednom gru-pom insekata najopasniji je stršljen, zatim osa, pa tek onda pčela. Pčela nakon uboda umire jer joj žaoka ostaje u koži žrtve, dok osa i stršljen mogu ubosti i po više puta jer im žaoka ostaje. Na mestu uboda uglavnom se javljaja otok koji boli, i crvenilo, a ponekad i povišena temperatura. Kod težih slučajeva može doći i do povraćanja i kolapsa.
Najteži slučajevi su alergijske reakcije koje mogu da dovedu do anafilaktičkog šoka gde je hitno potrebna medicinska intrevencija. Posebno teški slučajevi događaju se i kod uboda u usnu ili usnu šupljinu jer može doći do gušenja.
Na mesto uboda stavite led, a ukoliko do uboda dođe na usni ili u usnoj šupljini, bilo bi dobro da sisate led i treba da odete kod lekara.

Ubodi morskih životinja
Kad vas opeče meduza, potrebno je ožareno mesto isprati morskom, a nikako slatkom vodom. Zabranjeno je trljati ranu ili stavljati led na nju, a najbolje bi je bilo namazati je sirćetom, kremom za brijanje ili sodom bikarbonom jer se na taj način sprečava širenje otrova po telu. Ukoliko vam meduza opeče oko, oči se dobro isperite ovoga puta tekućom slatkom vodom, a nikako morskom, dok se ubodi na području usta tretiraju razređenim sirćetom ukoliko nije došlo do otoka ili otežanog gutanja. U svakom slučaju, kod uboda meduza, potrebno je zatražiti medicinsku pomoć, a ona je neophodna i u slučajevima jakih oteklina, poteškoća u disanju ili gutanju i kod jakih bolova.

Na koji način visoke temperature utiču na organizam i rad organa
Sunce jača libido, ali uništava bubrege

Svi dobro znamo kako sunce utiče na kožu. Ali ono što je manje poznato to je da sunčevi zraci utiču na celokupan organizam i rad organa. Evo nekoliko činjenica o tome.

Srce
Ograničeno izlaganje suncu može biti dobro za zdravlje jer povećava efikasnost srca. Kako telo pokušava da se rashladi, protok krvi se pojačava. Međutim, gubitak tečnosti, koji mogu da izazovu visoke temperature, otežava rad srca, i kontinuirane visoke temperature povećavaju rizik od srčanog infarkta.

Varenje
Kada je vreme hladnije, većina kalorija koje unesemo troši se na zagravanje tela. Kada je temperatura vazduha visoka, telo ne treba samo da se zagreva, pa traži manje hrane, odnosno ređa se oseća glad. Stručnjaci kažu da je vrlo važno i dalje se pravilno hraniti i ne preskakati obroke. Posebno je potrebno unositi dovoljne količine vode bez obzira na to da li osećate žeđ ili ne. Kada osetite žeđ, telo je već u početnoj fazi dehidratacije. Unosom dovoljne količine vode smanjićete mogućnost povećanja temperature.

San
Sparne letnje noći mogu dobar san da učine skoro nemogućim. To je zbog toga što se temperatura tela spušta za nekoliko stepeni kada je telo spremno za spavanje. Kako je hlađenje tela leti otežano, organizam teže zaspi. Toplina u vazduhu i loš odabir odeće za spavanje zagreva telo tokom noći, prekida naš san, što nas čini nervoznim preko dana. Najbolji način hlađenja jeste izložiti što veću površinu kože vazduhu. Koristite pamučnu posteljinu, a pre spavanja najbolje bi bilo da sebi priuštite toplu kupku, ne hladnu. Suprotno uvreženom stavu, toplija kupka pomoći će telu da se ohladi bolje nego hladna.

Libido
Onog trenutka kada temperatura poraste, ljudi se razvedre, poletniji su, nose manje odeće i osećaju se privlačnije. Prema nekim teorijama, najzdravija se deca rađaju u proleće, zbog toga se leti iskonski povećava libido.

Hormoni
Telo bez vode koja se pojačano gubi u letnjim danima ne može da proizvede dovoljno hormona. Ali sunce ima pozitivan efekat na proizvodnju nekih hormona poput melanocortina, koji vam pomaže da se osećate privlačnije.

Oči
Intenzivno UV svetlo može da naškodi zdravlju očiju, pa i da izazove privremeno slepilo. Konstantno izlaganje UV zracima može trajno da ošteti vid. Zbog toga je važno nositi naočare sa UV zaštitom. Naočare za sunce se dele u pet kategorija, od 0 do 4. Kategorija 4 je prikladna za skijanje, dok su kategorije 3 ili 2 dovoljne za većinu letnjih dana.

Bubrezi
Kada telo dehidrira, bubrezi pojačano rade, pa ukoliko se ne unosi dovoljno vode, postoji mogućnost njihovog oštećenja. Najbolje bi bilo da leti poštujete piramidu ishrane, a ako ste na dijeti koja isključuje so, naterajte se da pijete dovoljno mineralne vode. Šest do osam čaša vode gotovo da je najvažniji letnji recept.

Mozak
Tečnost koju unosimo ne samo da podstiče hlađenje organizma nego i održava mozak u dobroj formi i funkcionalnim. Mozak se sastoji od 70 odsto vode, pa njen nedostatak onemogućava ispravan rad neurotransmitera, što otežava obavljanje svakodnevnih zadataka. Povišena temperatura iznad 42 stepena Celzijusa može trajno da ošteti mozak, a najugroženiji je deo zadužen za koordinaciju i pokrete.

Stopala i ruke
Ruke i stopala se znoje i na taj način stvaraju pritisak zbog kojeg nam prstenje i obuća postaju neudobni i tesni. Leti je najbolje skinuti sav nakit, a nositi prozračnu i otvorenu obuću od prirodnih materijala.

Koža se teško oporavlja do opekotina
Crvenilo i pojava opekotina od sunca hemijski je odgovor na preterano izlaganje ultraljubičastim zracima. Sunčane opekotine nisu poput normalnih opekotina.
Kada izgorite na suncu, na vašoj koži se događa hemijska reakcija koja uzrokuje svrab, crvenilo, dehidrataciju, bolove, a u težim slučajevima i plikove. Četiri do sedam dana nakon izlaganja koža se smiruje i počinje da se ljušti. To je prirodan način na koji se telo oslobađa mrtvih ćelija, koje mogu da postanu kancerogene. Opekotine mogu da izazovu i oštećenja u ćelijama kože koja ne mogu da se oporave u nekim slučajevima. Ponekad preterano izlaganje suncu može da izazove povišenu temperaturu, opekotine drugog stepena, dehidrataciju, neravnotežu elektrolita, infekciju i šok.


Sunčanje je nekada lek
Sunce je glavni izvor D-vitamina, koji je neophodan za zdrave kosti. Takođe istraživanja pokazuju da je 15-25 posto bolja prognoza raka dojke koji se leči tokom leta od onog koji se leči zimi, a korist od suncanja imaju i pacijenti koji boluju od non-Hodgkinova limfoma, raka koji pogađa limfni sistem.

Liječenje debljine štiti od raka
Barijatrijski kirurški zahvati za smanjenje tjelesne težine mogu znatno smanjiti rizik obolijevanja od raka u pretilih osoba, objavljeno je nedavno na godišnjem kongesu američkog društva za barijatrijsku kirurgiju. Istraživanje na Sveučilištu McGill pokazalo je da je među pretilim pacijentima koji su bili podvrgnuti kirurškom zahvatu za smanjenje tjelesne težine 85% manje oboljelih od raka dojke te 70% manje oboljelih od raka debelog crijeva i gušterače nego kod pacijenata koji nisu bili operirani.

Loša prehrana slabo pamćenje
Američki znanstvenici otkrili su povezanost između gubitka pamćenja u zreloj dobi s prehranom bogatom zasićenim masnoćama i kolesterolom. Prema rezultatima gubitak pamćenja uzrokuje upalni proces u mozgu i manjak proteina koji utječu na pravilan rad živčanih stanica, do čega dolazi uslijed prekomjernog unosa zasićenih masnoća. Nezdrava prehrana povezuje se i sa slabljenjem funkcija drugih organa poput očiju i ušiju.

Stres i alergije
Stres uzrokovan selidbom, razvodom roditelja ili gubitkom bliske osobe u djetinjstvu znatno povećavaju rizik od razvoja alergija u odrasloj dobi, objavljeno je nedavno u naucnom časopisu Pediatric Allergy and Immunology. U uzorcima krvi 234 šestogodišnjaka koji su bili izloženi stresu otkrivena je povećana koncentracija neuropeptida povezanih sa stresom koji inače utiču na regulisanje imunološkog odgovora organizma, što povećava rizik od razvoja astme, kožnih i drugih oblika alergije u odrasloj dobi.

Vrtoglavica

Poremećaj orijentacije u prostoru

Uzroci mogu biti vaskularne i neurološke tegobe, ali i virusi i oštećenja


Imate li ponekad osjećaj kao da se, iako sjedite ili ležite, okrećete ili kao da se zidovi i predmeti oko vas pomiču? Pri najmanjem pokretu gubite osjećaj sigurnosti i ravnoteže? Nema sumnje, riječ je o vrtoglavici. O toj neugodnoj pojavi koja se može javiti u svakoj životnoj dobi i u različitim situacijama te o načinima i mogućnostima liječenja razgovarali smo s dr. Marinom Kvarantanom, specijalistom za internu medicinu i ultrazvuk.
Vrtoglavica ili vertigo je stanje prilikom kojeg se javljaju nevoljni trzaji očiju (nistagmus). Vrlo je često povezana s poremećajima funkcija unutarnjeg uha u kojem je smješten centar za ravnotežu. No, postoje i drugi uzroci.
Kada potražiti pomoć liječnika
Ponekad je vrtoglavica uzrokovana predugim boravkom na suncu, uzrok mogu biti vaskularni problemi ili infekcije, kao i ozljede glave i slično. Važno je vrtoglavicu razlikovati od osjećaja nestabilnosti i pomanjkanja ravnoteže, osjećaja nesigurnosti ili tonjenja koji mogu biti posljedica snižavanja krvnog tlaka prilikom ustajanja, pojačanog umora, nedostatka sna, tjeskobe, povišene tjelesne temperature.
Vrlo se često navedene tegobe povezane s vrtoglavicom pogrešno nazivanju različitim imenima kao što su mantanje, mračenje pred očima, tonjenje, no u tim slučajevima nije riječ o istinskoj vrtoglavici. Vrtoglavica se najčešće javlja naglo, a tegobe su najviše izražene u početku. Onemogućava hodanje, javlja se zanošenje u jednu stranu, a olakšanje nastupa kada se smirimo ili legnemo. Za trajanja vrtoglavice uglavnom ne dolazi do gubitka svijesti.
Vrtoglavica u većini slučajeva ne ometa obavljanje uobičajenih aktivnosti. No, bez obzira na to valja se odmah obratiti liječniku, posebice ako se vrtoglavica javi naglo ili je praćena glavoboljom, osjećajem mučnine i povraćanjem. Liječničku pomoć svakako treba potražiti ako je tjelesna temperatura povišena, ako se jave smetnje govora, slabljenje osjeta vida i/ili osjeta sluha te otežana koordinacija pokreta. Znaci upozorenja koje nikako ne valja podcjenjivati su i bol u prsnom košu, smetnje vida ili sluha s jedne strane. Liječniku se valja obratiti i ako se vrtoglavica javi nakon automobilske nesreće ili udarca u glavu.
Prekomjerna količina alkohola uvijek za posljedicu ima vrtoglavicu. Neke vrste antibiotika ili velike doze aspirina također mogu štetno djelovati na srednje uho, a u tom slučaju može se javiti i vrtoglavica. Vrtoglavica može biti i virusnog porijekla i u tom se slučaju javlja bez ostalih simptoma.

Kako nastaje vrtoglavica
Sustav za orijentaciju u prostoru sastoji se od dva glavna dijela – perifernog u srednjem uhu koji registrira promjene položaja i centralnog koji se nalazi u mozgu i obrađuje informacije koje dolaze iz perifernih dijelova tijela. Bolesti oba dijela sustava za orijentaciju mogu izazvati vrtoglavicu.
Kada vrtoglavica naglo počne, obično se radi o perifernoj bolesti, a praćena je i šumom u uhu te gubitkom sluha. Periferni uzroci vrtoglavice obično se očituju i paralelnim poremećajem sluha. Može ih uzrokovati taloženje kristala kalcija u polukružnim kanalićima. Centralno uzrokovana vrtoglavica traje kraće, počinje s blažim smetnjama, može biti praćena smetnjama vida, govora, otežanim gutanjem i sl.
Centralni uzroci vrtoglavice mogu biti potaknuti i raznim metaboličkim poremećajima – trovanjima, konzumiranjem alkohola, sredstvima za smirenje ili slabom opskrbom kisikom zbog začepljenih krvnih žila u slučaju ateroskleroze ili u zdravih ljudi nakon naglog ustajanja. Centri za ravnotežu nalaze se u moždanom deblu i malom mozgu, tako da i migrena koja ima ishodište u tom području može izazvati vrtoglavicu.

Suvišni kilogrami, prijetnja zdravlju

Pomozite djetetu da usvoji zdrave navike i nauči održavati preporučenu tjelesnu težinu


Nezdrav način prehrane i nedovoljna tjelesna aktivnost glavni su uzroci pretilosti koja danas u svijetu poprima razmjere epidemije. To upozorenje posljednjih se godina često čuje, a jednako vrijedi za odrasle, za djecu i adolescente. Prema statistikama, u Europi ima čak 10-30 posto pretile djece u dobi od 7. do 11. godine i 8-25 posto pretilih adolescenata u dobi od 14. do 17. godine. U Hrvatskoj se zbog pretilosti liječniku javlja približno 15 posto djece i adolescenata, no procjenjuje se da je broj mladih koji imaju ozbiljne probleme s tjelesnom težinom znatno veći - otprilike 25 posto. Istina, Hrvatska nije na vrhu popisa s brojem pretilih, no ako se zna da će čak 70 pretilih adolescenata ostati pretili i kasnije tijekom života, razloga za zabrinutost itekako imamo.
Tko je doista pretio
Pretilost ili prekomjerna tjelesna težina ozbiljna je prijetnja zdravlju, povećava opasnosti od kardiovaskularnih oboljenja, opasnih promjena krvotoka, te poremećaja metabolizma. Pretilim se smatra dijete u kojeg se opažaju tri od navedenih problema:
• opseg struka veći od 80 cm za djevojčice te veći od 90 cm za dječake
• povišena razina šećera u krvi
• povišena razina štetnog kolesterola u krvi, a snižena razina korisnog kolesterola
• krvni tlak viši od 130/90.
Tome treba dodati još tri problema:
• porast mokraćne kiseline, što je posljedica konzumiranja prekomjernih količina mesa, ribe i jaja
• nedostatak magnezija, što ukazuje na konzumiranje prerađenih namirnica
• albuminurija, tj. pojava bjelančevine albumina u mokraći, što u nekim slučajevima ukazuje na oštećenja bubrega.

Zdravi savjeti
Jednom stečeni suvišni kilogrami teško se uklanjaju, no pretilost je moguće spriječiti. Usvojiti već u djetinjstvu zdrave navike prehrane znači spriječiti ne samo prekomjernu tjelesnu težinu već i njezine posljedice.

Manje porcije
Ni u kom slučaju to ne znači da adolescentima treba preporučiti dijetu, posebno ne neku “modernu i vrlo učinkovitu” dijetu, no moguće je ograničiti porcije. Evo primjera:
• između obroka dopušteno je samo voće
• za glavni obrok dovoljna je jedna porcija svakog jela
• ne navikavajte dijete da tanjur briše komadićem kruha
• jelima nemojte dodavati majonezu ili ketchup
• naviknite dijete da ručak i večeru pojede u miru, bez gledanja televizije ili čitanja; na brzinu pojeden obrok ne dopušta organizmu da “prebroji” progutane zalogaje, a tada izostaje osjećaj sitosti; za doručak je primjerice potrebno 10 minuta, za ručak pola sata, a za večeru 20 minuta.

Pažljivo sastavljajte jelovnik
Za doručak su dopuštene sve namirnice jer će se unesene kalorije potrošiti tijekom dana. Uravnotežen doručak sadrži mliječni proizvod, sok ili čaj, žitarice i voće. Oni koji su boljeg apetita mogu dodati jaje ili plošku šunke.
Ručak bi trebao sadržavati:
• nekuhano povrće ili voće
• kuhano povrće ili voće
• škrob (kruh, rižu, tjesteninu ili krumpire)
• šećer (med)
• dvije porcije bjelančevina: jednu životinjskog porijekla (bijelo meso, jaje ili ribu) i jednu mliječnog porijekla (jogurt, sir…)
• jednu porciju masnoća u obliku začina (vrhnje, maslinovo ulje ili ulje repice..).
Večera se sastavlja na isti način, no s manjim količinama namirnica, izbjegavajući masnoće i šećer.

Dnevno 3-4 obroka
Treba stvoriti naviku konzumiranja najmanje tri obroka dnevno: doručka (25% ukupnog dnevnog unosa kalorija), ručka (40%) i večere (35%). Idealno bi bilo konzumirati četiri obroka, tri glavna i jedan međuobrok. Međuobrok bi trebao sadržavati 10% ukupnoga dnevnog unosa kalorija, a preporučuje se u popodnevnim satima jer će tako večera biti manje obilna.

Pronađite vremena za svoje dijete

Iako se za djetinjstvo smatra da je najbezbrižnije razdoblje života, djeca itekako poznaju tugu, tjeskobu i strahove


Slučajevi samoubojstava djece potresli su nedavno Hrvatsku. Kad dijete digne ruku na sebe, to je znak za uzbunu, a kad u kratkom razdoblju to učini nekoliko njih, krajnje je vrijeme da se zapitamo što se događa s dječjom psihologijom i u kakvom društvu živimo. Dio odgovora svakako treba potražiti i u obitelji. O tome za Vitu piše prof. dr. sc. Dubravka Kocijan-Hercigonja, spec. neuropsihijatrije, Poliklinika za neurologiju i psihijatriju, Lipovečka 17, Zagreb.
• Koji su uzroci samoubojstava djece?
Problemi depresivnih poremećaja kod mladih, kao i jedna od manifestacija tih poremećaja – suicidi, mogu se povezati s brojnim uzrocima od kojih su najvažniji uvjeti u kojima dijete živi, no važni su i psihološki čimbenici. Važno je znati da dijete u različitim razdobljima života ima različita očekivanja i potrebe, te primjereno tome različito reagira na stavove i ponašanje okoline. Kod malog djeteta bitan je prisan odnos s roditeljima, osjećaj sigurnosti, postupci roditelja i ljubav koju mu oni iskazuju. Kod školskog djeteta obitelj i dalje ima velik utjecaj, ali velik utjecaj imaju i nastavnici, koji djetetu predstavljaju autoritet i osobe s kojima se često identificiraju, a njihovi su stavovi i ponašanje prema djetetu vrlo značajni, posebno u razdoblju adolescencije. Ipak, najznačajnije mjesto u djetetovu okruženju zauzimaju vršnjaci, posebice suprotnog spola. Dakle, kada procjenjujemo traumatska iskustva, tada ih moramo procjenjivati uzevši u obzir dob djeteta i utjecaj koje na dijete imaju za njega važne osobe.

• Može li se prestrog odgoj povezati sa suicidom?
Roditelji jesu najvažniji čimbenici u razvoju djeteta, a njihov odnos, granice i zahtjevi koje postavljaju znatno utječu na formiranje djetetove nesigurnosti ili sigurnosti, predodžbe koju dijete ima o sebi, a iz tih osobina proizlaze brojne psihološke teškoće, problemi u odnosima s okolinom, a u najtežim slučajevima i pokušaji suicida. Pitanje što je zapravo prestrogi odgoj vrlo je općenito. Svaka obitelj ima drukčija očekivanja i postavlja drukčije granice za svoju djecu. Vrlo je važno da zahtjevi i očekivanja obitelji budu primjereni djetetovim potrebama, ali i njegovim mogućnostima, te da budu podložni promjenama i da nastaju kao rezultat dogovora. Iznimno je važno da dijete ima povjerenja u roditelje, da im vjeruje i da zna da može o svakom problemu razgovarati i izraziti svoje mišljenje, čak i onda kad je u pitanju kazna.

• U čemu roditelji najčešće griješe?
Najčešća greška roditelja u odgoju jest to što nedostatak vremena nastoje nadoknaditi materijalnim dobrima i raznim nagradama.
U današnje vrijeme ubrzanog životnog ritma roditelji doista imaju sve manje vremena za djecu. Velik broj roditelja radi prekovremeno ili radi dva, pa i više poslova, kako bi djetetu osigurali uvjete kakve imaju i njegovi vršnjaci, a tada vrlo često ostaje nedovoljno vremena za razvijanje odnosa roditelj-dijete. U tim slučajevima nedostatak vremena pogrešno bi bilo nazivati indiferentnošću, riječ je o neznanju. Odgovornost je na društvu koje roditeljima nije osvijestilo značaj odnosa dijete-roditelj i ukazalo im na važne čimbenike koji će njihovu djetetu pomoći da bude sretno.

• Kako prepoznati depresiju i nezadovoljstvo?
Ako roditelj poznaje svoje dijete, onda će znati prepoznati promjene koje upućuju na to da se s djetetom nešto događa. Te se promjene mogu očitovati kao neraspoloženje, povlačenje od okoline, gubitak interesa za ranije aktivnosti, a potom kao razdražljivost, agresivnost, pružanje otpora. Takva ponašanja su znak da je potreban hitan razgovor i pronalaženje uzroka takvim promjenama.

Kad god negde otputujemo, na nekoliko dana ili na duže, menjamo uslove u kojima smo navikli da živimo, što sa sobom može doneti zdravstvene probleme. Da se letovanje za Vas i vašu porodicu ne bi pretvorilo u bolovanje, najbolje je da se na vreme informišete, pripremite, i pokušate da izbegnete neželjene situacije. Preporučuje se da se na put ipak ne kreće bez putne apoteke, a evo nekoliko saveta u vezi sa tim:

Ako Vi ili neko u vašoj porodici boluje od neke hronicne bolesti, obavezno na put ponesite standardnu terapiju, dovoljnu za planirano vreme na putovanju. Poželjno je da ona bude u ručnom prtljagu. Nikada lekove ne vadite iz originalnog pakovanja koje sadrži i uputstvo za upotrebu.
Vaša putna apoteka treba da sadrži preparate:

1. za snižavanje povišene temperature i ublažavanje raznih vrsta bolova
Blago povišenu telesnu temperaturu nije potrebno skidati, ali ukoliko je temperatura iznad 38.5°C, najbolje je uzeti preparate paracetamola (Efferalgan, Paracetamol, Paracet, Febricet), ibuprofena (Brufen), a preporučuju se i kombinovani preparati koji pomažu kod povišene temperature, ali i kod blažih bolova (kombinovani prašak). Kod dece je najbolje koristiti čepiće ili sirup (Efferalgan čepići ili sirup, Brufen sirup, Febricet sirup...)

2. kod alergija, uboda insekat, opekotina od meduza
Nakon ovakvih povreda pomoćiće Fenistil gel, Synopen krem.

3. protiv proliva i ostalih stomačnih tegoba
Stomačni problemi na putovanjima su česta pojava, naročito leti, a najčešće su prouzrokovani promenama u ishrani i kvalitetu vode za piće, bakterijama unetim u organizam putem hrane, vode ili zbog loših higijenskih uslova. Treba znati da se stomačne tegobe često mogu preventivno tretirati ukoliko nekoliko dana pre polaska ili od prvog dana na letovanju, uzimamo probiotske preparate koji održavaju nas probavni sistem u dobrom stanju (Probiotic kapsule).

4. protiv dehidratacije
Ako do proliva ipak dođe, često je praćen gubitkom tečnosti, elektrolita i energije, pa je potrebno što pre nadoknaditi izgubljenu tečnost, najbolje u vidu čaja, supa i sličnih napitaka. U velikoj meri mogu pomoći oralna rehidrataciona sredstva (Orosal).

5. protiv mučnine, povraćanja
Dug put i kod odraslih, a posebno kod dece, može izazvati mučninu i povraćanje pa bi pre polaska trebalo popiti neku od tableta protiv mučnine (Dimigal).

6. protiv opstipacije (zatvora)
Promena sredine kod velikog broja ljudi može dovesti do problema u probavi, osećaja nadudosti, težine u stomaku i opstipacije (zatvora). Zbog toga nije lose poneti neki biljni laksativ (Laxomucil).

7. u slučaju manjih povreda kože:
U slučaju manjih povreda možete i sami pružiti prvu pomoć, a u te svrhe koristiće vam: hanzaplast, flasteri (steri-strip), sterilna gaza, zavoj, 3% hidrogen, povidon jodid, alkohol, neki antibiotski sprej za infekcije na koži (Enbecin).

8. za poboljšanje otpornosti dečjeg organizma
Ukoliko na put idete sa decom, posebno ako je dete atopijske konstitucije, sklono alergijama, čestim infekcijama, za jačanje imuniteta i očuvanje opšteg dobrog stanja organizma se u letnjem periodu može preventivo koristiti neki sinbiotik -kombinacija probiotika i prebiotika (ProbioKid immuno).

9. Za zaštitu od sunca
Na plaži je obavezno kožu lica i tela zaštititi kvalitetnim kremama sa visokim zaštitnim faktorom. Dete treba zaštititi kremama sa visokim zaštitnim faktorom, preko 20, i to ne samo ukoliko je direktno izloženo suncu, već i kada je oblačno, kao i kada je u vodi. Na tržištu je velika ponuda ovih preparata, raznih proizvođača: Eucerin, Nivea, Chicco... Ono sto se posebno preporučuje je i upotreba dijetetskih preparata koji na prirodan način pripremaju našu kožu za sunčanje i stimulišu pigmentaciju, jer sadrze antioksidanse, najčešće beta-karoten, likopen i vitamin E. Ovi proizvodi se piju 7 dana pre izlaganju suncu ili solarijumu, kao i pri intenzivnom suncanju (BetaBronz kapsule).

10. Antibiotici, da ili ne?
Mnogi se često pitaju da li na put treba nositi antibiotike? Po pravilu ne, jer je za primenu antibiotika potrebno da lekar nakon pregleda odluči da li je i koji antibiotik najbolji za pacijenta.

11. Kako u inostranstvu da nađete svoj lek
I na kraju, evo još jednog saveta: Ukoliko se nalazite u inostranstvu, a potreban vam je određeni lek, treba znati da se lek koji uzimate, neće isto zvati u svakoj zemlji u koju putujete. Stoga je potrebno da znate tzv. Internacionalno Nezaštićeno Ime leka, a to je ono ime koje je na kutiji leka obično u zagradi ispod imena leka napisano mnogo manjim slovima. Naprimer, ako u Srbiji uzimate Acetisal njegovo INN je acetilsalicilna kiselina. Samo pod tim imenom možete naći lek u bilo kojoj zemlji sveta, ali ne zaboravite da morate znati i oblik leka (tablete, kapsule, sirup, supozitorije) i njegovu jačinu.
Ovo je predlog osnovnih potrebnih preparata, ali pre nego što krenete u nabavku, imajte u vidu da sa „putnom apotekom“ ipak ne treba preterivati. Važno je da sa pripremama počnete na vreme i spremno dočekate letovanje koje dugo očekujete. Lep provod!

NEKI LJUDI IMAJU UROĐENU SKOLNOST ZA DOBIJANJE BRUHA
Slabi mišići stomaka glavni krivci za bruh


Nelagodnost, pritisak i bol pri saginjanju, kašljanju ili podizanju nečega samo su neki simptomi koji ukazuju na kilu ili herniju.

- Bruh, kila ili hernija jeste stanje koje nastaje kada unutrašnji organi ili njihovi delovi iz trbuha prođu kroz oslabljeni segment mišićnog tkiva “. - Većina takvih defekata je locirana na prednjem trbušnom zidu.
Kile se javljaju na određenim mestima, gde razni kanali, krvni sudovi i živci izlaze ili ulaze kroz trbušni zid. Takva su mesta:
n kod muškaraca u preponi, gde semeni kanal zajedno sa krvnim sudovima izlazi iz trbuha i ulazi u mošnice; kod žena u preponi, gde okrugla pantljika materice izlazi i veže se za stidnu kost (i to su preponske, ili ingvinalne kile);
n kod muškaraca i kod žena kod preponske veze, gde veliki krvni sudovi izlaze iz trbuha i ulazu u noge (bedrene, ili kruralne kile);
n na pupku, gde je za vreme života deteta u materici ulazila pupčana vrpca iz majke u telo deteta (pupčana ili umbilikalna kila) i
n sadržaj trbuha, najčešće želudac, može da prođe i u grudnu šupljinu kroz mišićnu pregradu koja razdvaja trbuh od grudi i da napravi kilu (dijafragmalna kila).
Ove hernije pojavljuju se na mestima gde već postoje ili su postojali neki otvori. Međutim, dešava se da se kile pojavljuju na mestima gde ne postoje i nikada nisu postojali nikakvi otvori. One se pojavljuju prilikom teškog fizičkog napora, najčešće kod fizičkih radnika, kod bolesnika koji dugo kašlju, i kod dece tokom dugotrajnih proliva, usled slabljenja i rastezanja mišića trbušnog zida. Na tim mestima trbušni zid popusti pod pritiskom trbušnog organa i na slabom mestu pojavi se kila.
To se najčešće događa na srednjoj (beloj) liniji koja se proteze između grudne kosti i pupka. Ovu kilu zovemo epigastrična kila ili kila bele linije.
Kila se najlakše poznaje po tome što se na kašalj jače izboči trbušni zid, a za vreme ležanja ili pod blagim pritiskom izbočina se reponira u trbuh. Bruh je često oboljenje. Neki ljudi se rađaju sa urođenom sklonošću za dobijanje bruha.
Simptomatologija kod preponske kile kao i kod drugih vrsta hernijacija su nelagodnost, pritisak i bol pri saginjanju, kašljanju ili podizanju.
Ako dođe do ukleštenja tkiva određenog organa, javlja se jak bol i ovo stanje zahteva urgentno hirurško operativno lečenje koje mora biti sprovedeno u prvih par sati od početka ukleštenja.
U suprotnom, može doći do pucanja ili izumiranja organa ili njegovog dela koji je uklešten, a zatim i do pojave zapaljenja trbušne maramice koje može imati i smrtni ishod.

Operacija jedino rešenje
Jedino ispravno lečenje kile jeste operacija. Savetujemo da se kila operiše na vreme, dok nije postala suviše velika i dok je trbušni zid još očuvan, tako da se njime može zatvoriti otvor kile. Postoji više vrsta hirurškog lečenja hernija. Klasičan pristup, zatim uz implantaciju bioaktivnih materijala tzv. mrežica, kao i laparoskopske metode. Koji će od tretmana biti primenjen zavisi od lokalnog nalaza i procene ordnirajućeg hirurga

Bulimija
Osobe koje pate od bulimije neprestano razmišljaju o hrani. Šta ću jesti? Kada ću jesti? Koliko sam kalorija danas uneo u organizam? Od ovog trenutka prestajem da jedem. Od sutra ću smanjiti kolicinu hrane koju unosim.

Zamenimo rec "jesti" recju "piti" i eto alkoholicara! Osobe koje pate od bulimije umnogome nalikuju bilo kojim drugim zavisnicima. Čitavi timovi strucnjaka već dugo pokušavaju da, primenjujući razlicite metode, "ukrote" ili stave pod kontrolu opsesiju hranom.

Uzimanje hrane je nagonska radnja i spada u vitalne nagone,odnosno predstavlja nagon za samoodržanjem. Kvantitativni poremećaj ovog nagona može dovesti do njegovog smanjivanja ili potpunog gašenja, s jedne, i povećavanja, odnosno, bolesne proždrljivosti sa druge strane. Smanjen nagon za ishranom ocitava se gladovanjem. Ono kad-kada može biti namerno, s ciljem da se smrša, u vidu protesta (štrajk glađu), ili usled postojanja sumanutih ideja da je hrana otrovana, ili, kod shizofrenicara usled postojanja imperativnih halucinacija koje sprecavaju uzimanje hrane. Poseban sindrom u klinickoj praksi, predstavlja mentalna anoreksija, oboljenje koje se najcešće javlja u devojcica, posle puberteta, ili u vrlo mladih devojaka, i karakterišu ga drasticno smanjenje ili potpuni prestanak uzimanja hrane, mršavljenje, gubitak menstruacije (amenoreja) i narocito mentalno stanje. Ovo oboljenje dovodi do progresivnog mršavljenja, sve do potpune iscrpljenosti organizma (kaheksije), a u cak 10% slucajeva završava se smrću.

Povećanje nagona za ishranom, u smislu bolesne proždrljivosti viđa se kod nekih oboljenja, kao što su progresivna paraliza, encefalitis, neki tumori mozga, kao i kod idiotije. Ovaj poremećaj može se javiti i kod nekih epilepticara, kao predznak same bolesti (aura), gde je neposredno pred napad bolesnik, gonjen neodoljivom potrebom za hranom, u stanju da pojede enormne kolicine hrane - i do 10 kg u jednom obroku. Ovaj fenomen poznat je pod imenom "konjska glad".

Povećana potreba za hranom, u smislu bolesne proždrljivosti - BULIMIJA - može biti i opsesivno-kompulzivni poremećaj. U ovom slucaju, hrana ublažava ili otklanja stres, napetost ili strah. Po bihejvioralnom u�?enju, ovaj poremećaj - bolesna proždrljivost-može se javiti kad je stres niskog, do umerenog intenziteta. U slu�?ajevima kad su stres ili strah izrazito jaki nismo u stanju da jedemo.

Bulimiju karakterišu povremeni napadi proždrljivosti, kao i izražena briga za sopstveni izgled i težinu. Od ovog poremećaja pretežno pate žene. Mnoge poznate licnosti iz sveta mode, filma, muzike priznaju da su imale ili imaju ovaj problem, cak je i engleska princeza Dajana svojevremeno javno priznala da je u dužem vremenskom periodu patila od bulimije.
Između dva napada, osoba se obicno strogo pridržava asketskog zbira pravila i odoleva cak i najprimamijivijoj hrani, ukoliko njeno konzumiranje znaci unošenje mnogo kalorija. Međutim, povremeno ove osobe u potpunosti gube kontrolu nad sopstvenim apetitom i "bacaju" se na velike kolicine "zabranjene", kaloricne hrane. To se zove napad proždrijivosti. Da bi sprecile dobijanje na težini, ove osobe se služe brojnim trikovima: namemo povraćaju, uzimaju laksative (sredstva za cišcenje), do iznemoglosti se bave sportom ili fizickim vežbama, ili u potpunosti prestaju s unošenjem hrane - kažnjavaju sebe tako, što neko vreme gladuju.

Bulimija ima mnogo slicnosti s ostalim bolestima zavisnosti. U oba slucaja pacijenti su preokupirani supstancom od koje su zavisni, osećaju neodoljivu potrebu za njom i u potpunosti gube kontrolu kad konzumiraju ono od cega su zavisni, a znacajan procenat posle lecenja pravi recidiv, odnosno vraća se svojoj zavisnosti.

Pavlovljeva klasicna teorija o ucenju, osnova je terapije u kojoj se subjekt izlaže draži. Odavno znamo da je strah fenomen kontrolisan dražima. Izlaganje subjekta dražima koje izazivaju strah pokazalo se efikasnim nacinom za gašenje (lecenje) strahova. Ovaj pristup primenjuje se i u lecenju pacijenata s bulimijom. Kao i kod straha, smatra se da izlaganje dražima koje stvaraju ili povećavaju apetit može suzbiti napade proždrljivosti. Napad proždrljivosti oznacava neizdržljivu potrebu da se konzumira određena supstanca. Kao i strah, to je naucena reakcija i mogu je provocirati razlicite draži. Generalno, zavisnici su navikli da ono od cega su zavisni, šta god to bilo, konzumiraju kad na njih deluju određene draži, kao, na primer, lokalna kafana, Ijudi s kojima obicno piju ili uzimaju drogu, flaša, igla, itd. Ako tegla džema na kuhinjskom stolu uvek prouzrokuje želju za jelom, vremenom će samo pogled na teglu postati preduslov za napad gladi. Usled odvijanja izvesnih reakcija u organizmu, pogled na teglu džema bice dovoljan da se javi neodoljiva želja za hranom.

Brojnim eksperimentima dokazano je da draži uzrokuju određene psihološke reakcije zavisnika. Čim je zavisnik izložen nekoj draži, cak i pre nego što je bilo šta konzumirao, u njegovom organizmu dolazi do izvesnih promena. Kod alkoholicara, žudnju izaziva i sam prolazak pored kafane. Nakon konzumacije alkohola, telesna temperatura opada. Draži koje prethode konzumaciji alkohola, proizvode "pripremajuće" povišenje telesne temperature alkoholicara, cak i ako u okruženju nema alkohola. Ove anticipirajuće kompenzatorne reakcije alkoholicari doživljavaju kao žudnju -neodoljivu potrebu.

Kod bulimije postoji slicna povezanost (kombinacija) specificnih stimulusa i napada proždrljivosti. Na primer, hrana koja goji ili emocionalna konfuzija, loše raspoloženje, dosada ili usamljenost, ili cak određeno doba dana. Ove draži takođe uslovljavaju pripremajuće reakcije u organizmu osobe koja pati od bulimije, kao što su povišavanje vrednosti insulina, a pad šećera u krvi. Javlja se uzbuđenje, a ponekad i drhtavica. Sve ovo bulimicar prepoznaje kao neodoIjivu potrebu za hranom, tj. dobija napad proždrljivosti.

Zadatak terapije je da tzv. pripremajuće reakcije izgube svoje znacenje i vrednost. Noviji oblik terapije, zasnovan na bihejvioralnim postavkama, jeste izlaganje subjekta draži, s istovremenim sprecavanjem odgovora, tj. reakcije na draž. U terapiji bulimije, to znaci progresivno sve cešće i duže izlaganje pacijenata dražima koje provociraju napade proždrljivosti, s tim što im pritom nije dozvoljeno da jedu. Ovo je upravo suprotno važnoj komponenti tradicionalne (klasicne) terapije bulimije, koja podrazumeva da se "opasna" hrana skriva od pacijenta, i cak ne unosi u kuću. Tokom izlaganja draži, pod supervizijom terapeuta, pacijent proigrava citav ritual nastanka napada proždrljivosti, kakav proživljava kod kuće. Na sto ispred pacijenta iznosi se razlicita primamljiva hrana, koju on intenzivno miriše u toku sat vremena. U kraćim vremenskim intervalima pacijentu se dozvoljava da lizne ili okusi sasvim malo hrane sa stola. Terapeut stimuliše pacijenta da proba hranu i nudi ga njome. Međutim, kako vreme odmice, ova potreba se redukuje. S obzirom na to da pacijent realno ne konzumira hranu, potreba bledi. Nakon sat vremena, potreba za hranom znacajno se smanjuje, a nakon desetak seansi nestaje. Draži gube svoju prediktivnu vrednost.
Na svu srecu, iz mode izlaze mrsave devojke, te tako prestaje potreba za stalnim i opsesivnim dijetama.

Iako toga niste svesni, dijabetes tipa 2 vam možda ozbiljno kuca na vrata. Jer, ako ste gojazni, imate rane koje teško zarastaju, a noge vam često otiču, možda problem ne leži u slaboj limfnoj drenaži već ste jedna od milion osoba koje imaju dijabetes ali im nije dijagnostikovan.


Šta je dijabetes tipa 2
Dijabetes tipa 2 je posledica nemogućnosti tela da proizvede dovoljno insulina ili insulin koji se proizvede ne deluje kako treba i dolazi do otpora na insulin. Pretpostavlja se da u ovom slučaju trbušno salo proizvodi protein koji ometa insulin da prihvati višak šećera.

Zašto je opasan
Nedijagnostikovani dijabetes, zbog visoke koncentracije šećera u krvi otežava cirkulaciju pa, može između ostalog da izazove deformacije i potrebu za amputacijom prstiju, pa čak i udova. Naime, zbog slabijeg čula osećanja, osoba nije svesna sitnih povreda do kojih može da dođe, a koje za samo par nedelja mogu da prerastu u ozbiljnu infekciju i konačno gangrenu.
Osim što im preti amputacija, dijabetičari su u rizičnoj grupi za razvoj srčanih bolesti, moždanih udara, otkazivanja bubrega i slepila.

Teško se prepoznaje
Za razliku od dijabetesa tipa 1, tip 2 je veoma teško prepoznati i osoba može da pati godinama od ove bolesti, a da to ne zna.
Kod polovine dijagnostikovanih slučajeva, pacijenti su pre dijagnoze imali komplikacije poput bolnih nerava i problema s vidom. Ali očiglednih simptoma dijabetesa poput preterane žeđi ili većeg mokrenja često nema.

Prvi znaci
Za mnoge prvi znakovi dijabetesa jesu posledica komplikacija. Zato pazite i na sledeće:
- Impotencija ili problemi s erekcijom
- Visoki krvni pritisak
- Loša cirkulacija u rukama i nogama
- Bolesti desni

Rizične grupe
Imate li dva ili tri od navedenih simptoma idite kod lekara i zatražite analizu krvi na dijabetes tipa 2:
- Obim struka 80 cm ili više za žene, ili 94 cm ili više za muškarce
- Višak kilograma
- U užoj porodici neko boluje od dijabetesa tipa 2
- Iznenada morate da mokrite često, posebno noću
- Veoma ste žedni
- Veoma ste umorni
- Neobjašnjivo gubite kilograme
- Genitalni svrbež ili redovna upala usne sluznice
- Rane vam sporo zaceljuju
- Zamagljeni vid

Glaukom se ne leči, ali može da se kontroliše


Oko 67 miliona ljudi u svetu boluje od glaukoma, od kojih čak 45 miliona osoba oslepi na oba oka, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije. Više od polovine obolelih i nije svesno da ima ovu podmuklu očnu bolest, koja je posle katarakte i najčešći uzrok slepila, istakla je u razgovoru za „Blic” doktorka Mirjana Marinković, oftalmolog.

Nisu retki slučajevi da je glaukom prepoznat tek u uznapredovalom stadijumu kada je vid već oštećen, a tada su nastale promene nepopravljive. Marinković savetuje obavezan godišnji pregled kod oftalmologa, kako bi, u slučaju glaukoma, moglo da se odreaguje na vreme i uz što manje oštećenje očnog živca.

Šta je glaukom

Poznat i po nadimku „zmija - kradljivac vida”, zato što se gubitak vida dešava postepeno i neprimetno, glaukom je oblik optičke neuropatije, odnosno skup bolesti optičkog živca koja dovodi do gubitka i oštećenja ćelija mrežnjačkih ganglija. Podeljen je na tri vrste. O primarnom glaukomu govorimo onda kada je ova bolest posledica povećanog očnog pritiska, a pri tom ne postoji nikakvo drugo oboljenje. Sekundarni glaukom takođe karakteriše povišen očni pritisak, ali on nastaje kao posledica neke druge očne bolesti, povrede, šećerne bolesti, upale oka, tumora itd. Kongenitalni, ili urođeni glaukom možemo da primetimo kod bebe, ukoliko ima veliku rožnjaču. On nastaje jer se tkivo iz očne komore nije povuklo, pa očna vodica ne može da otiče, što izaziva rast očnog pritiska.
Simptomi

Glavobolja, pritisak u oku, peckanje, već su plodno tlo za glaukom. Takođe, zamor pri čitanju i često menjanje naočara sa plus dioptrijom, znak su da treba konsultovati lekara. Glaukom može i da zbuni lekare opšte prakse, jer ponekad ima simptome slične stomačnoj tegobi, mučninu, povraćanje, te bol u stomaku koji se manifestuju oko ponoći. Ali siguran znak da je reč o glaukomu su tamne senke na srednjoj periferiji vidnog polja koje vremenom postaju jače i veće, i spajaju se u velika polja u vidu polumeseca. Pošto se jednom oboleli očni živac ne može nikada regenerisati, veoma je važno da se ova bolest rano otkrije.

Terapija

Glaukom ne može da se izleči, ali zato može da se kontroliše. Izuzetno je važno da se ova bolest rano dijagnostikuje, zato što su u takvom slučaju velike šanse da se vid sačuva. Lečenje glaukoma može biti medikamentozno (kapi za oči) i hirurška intervencija. Svrha lečenja kapima je da se normalizuje povišen očni pritisak i da se na taj način spreči razvoj oštećenja oka, mada je osnovna bolest i dalje prisutna. Hirurška intervencija se radi kako bi očna vodica mogla da otiče iz oka. Jednom uvedena terapija glaukoma je doživotna. Ako ste nemarni i ne lečite glaukom, to može dovesti do trajnog oštećenja optičkog živca, a rezultat će biti gubitak vidnog polja, koje kasnije može da preraste u slepilo.

Prevencija
Prevencija protiv glaukoma ne postoji. Međutim, rizične grupe treba da budu posebno oprezne. Lekari preporučuju redovne oftalmološke kontrole, i to dva puta godišnje za rizične kategorije, a jednom u toku godine za one koji ne spadaju u rizičnu grupu.

Faktori rizika i rizične grupe
Osobe koje u porodici imaju dijagnostikovan glaukom spadaju u rizičnu kategoriju. Takođe, ukoliko postoje glaukomatozne promene na jednom oku, verovatno je da će ova bolest preći i na drugo oko. Najugroženije su osobe preko 40 godina starosti, kao i one sa slabijim vidom (sa dioptrijom većom od četiri, bilo da je reč o plus ili minus dioptriji), te sa tankom rožnjačom. Veliki faktor rizika za razvoj glaukoma je povišen očni pritisak, odnosno pritisak iznad 22 milimetra žive. S druge strane, neke osobe mogu razviti oštećenje živaca i pri vrlo niskom očnom pritisku, a dešava se i da osoba ima povišen očni pritisak godinama, a da pri tom ne dođe do oštećenja.

Mrežnjača pokazuje depresiju


Analizom mrežnjače stručnjaci će moći mnogo preciznije da postave dijagnozu u lečenju depresije.

Ljudima koji su depresivni svet doslovce bledi i postaje sve više siv, pokazuju istraživanja nemačkih stručnjaka. Naime, ljudi koji su pali u depresiju slabije primećuju kontrast između crne i bele, a efekat je najlakše uporediti s gledanjem televizije na kojoj je kontrast potpuno smanjen.

- Rezultati istraživanja pokazuju da depresija i na nivou čula menja percepciju i doživljaj sveta - istakao je ovom prilikom psiholog Džon Kristal.

Prema rečima ovog stručnjaka unutrašnja ovojnica oka, mrežnjače ima ćelije koje primaju svetlost i zatim je pretvaraju u neurosignale koji onda u mozgu stvaraju sliku. Depresivni ispitanici imali su slabije osetljivu mrežnjaču od onih vedrijeg raspoloženja, a što su simptomi bili više izraženi, više je bilo i sivila. Naučnici veruju da je ova metoda odličan alat za postavljanje dijagnoze i lakše lečenje depresije.

- Ove informacije su objektivnije od psiholoških testova i odgovora na pitanje kako se osećate - istakao je doktor Kristal.