Svi mogu da se navuku

Kad korišćenje kompjutera postane porodični problem
Zbog zavisnosti od interneta pomoć zatražilo 200 ljudi
Autor: Uroš Piper |


Razvoj internet mreže doveo je i do stvaranja kompjuterskih zavisnika i do sada je više od 200 ljudi samo u Beogradu zatražilo pomoć savetovališta „Entera“, ali je to samo vrh ledenog brega, pošto se broj zavisnika svakodnevno povećava.

- Svi mogu da se navuku, što pokazuje slučaj gospođe stare 63 godine. Udovica, koja je došla iz inostranstva, nedeljama je sedela ispred računara i četovala s prijateljima na netu. Nije izlazila iz stana, pa su komšije pozvale policiju, misleći da je umrla - priča za „Blic“ Milan Radovanović, terapeut „Entere“. On kaže da je registrovanje zavisnosti od interneta kod nas u povoju, dok se u svetu smatra za bolest još od 1996. godine.
- Najveća zavisnost je od igrica i među njima bih izdvojio „World of Warcraft“. Takve igrice su dovedene do savršenstva, na svaka dva meseca izlaze dopune, prave se likovi na koje ljudi mogu da projektuju svoje osobine - objašnjava Radovanović.
On navodi primer momka koji je hteo da izvrši samoubistvo skokom sa Brankovog mosta jer su mu roditelji zabranili da igra tu igricu.
- Napustio je školu i nije izlazio iz stana. Više nije komunicirao ni sa roditeljima, i na kraju je praktično pokušao da izvrši samoubistvo kada su oni odlučili da tome stanu na put - kaže terapeut.
Na konstataciju da danas veliki broj ljudi provodi dnevno sate i sate ispred kompjutera, Radovanović ističe da vreme nije jedini kriterijum prema kome se određuje da li neko boluje od zavisnosti.
- Ako bismo samo vremenski gledali, to bi bilo oko šest sati dnevno, ali slobodnog vremena. Ako neko radi osam sati dnevno i spava šest do osam sati, to znači da sve ostalo vreme provodi ispred kompjutera, i to je adikcija. Rezultat toga su fizičke, psihičke, socijalne i porodične posledice - naglašava Radovanović.
Sličnog je mišljenja neuropsihijatar Tanja Raičević iz Bolnice za lečenje zavisnosti u Drajzerovoj ulici.
- Takvo ponašanje remeti sve stilove života - socijalni, emotivni, poslovni i društveni. Zavisnost od interneta je kao i zavisnosti od alkohola i droge - kaže Raičevićeva za „Blic“.
Stručnjaci ističu da postoje podtipovi internet zavisnosti.
- Kod muškaraca najčešće postoji zavisnost od porno-sajtova, kockanja i internet klađenja, dok je kod žena izražena strast ka četovanju i net kupovina - navodi doktorka.
Terapeut Radovanović navodi da se mladi navlače i na upoznavanje preko interneta koje ide preko sajtova Fejsbuk (Facebook) i Majspejs (Myspace).
- Ljudi su oduševljeni tom idejom, i oni polako postaju zavisnici od uspostavljanja prijateljskih veza putem neta - kaže on.
Radovanović ističe da kod lečenja kompjuterskih zavisnika, za razliku od svih ostalih zavisnika, nije moguće potpuno isključiti dodir pacijenata sa izvorom zavisnosti.
- U današnje vreme, kada je kompjuter neophodan za školovanje i posao, ne možemo nekoga potpuno da odvojimo od njega, ali možemo da smanjimo vreme koje on provodi pred monitorom - ističe Radovanović.
On navodi da se u klinici u kojoj radi koristi psihosocijalna terapija, slična onoj koja se koristi kod zavisnika od kockanja.
- Terapija traje godinu dana i pokušavamo pacijente da usmerimo ka sportu i rekreaciji, to jest da manje vremena provode ispred kompjutera - kaže Radovanović.
Prema njegovim rečima, potrebno je da se kompjuter od zavisnika oduzme, što znači da se nalazi u dnevnoj sobi porodice, koja bi na taj način imala uvid u korišćenje.
- Svi će oni nastaviti da igraju igrice i da idu na internet, ali ako to se svede na normalnu meru, biće kao i svi mi ostali, i postigli smo uspeh - zaključuje Radovanović.

Najčešće vrste kompjuterske zavisnosti
1. IGRICE - World od Warcraft, Age of Conan, Starcraft
2. SAJBERSEKS - Čet, skidanje porno-filmova
3. FEJSBUK - Onlajn upoznavanje i razmena poruku
4. SNIMANJE SADRŽAJA SA INTERNETA - Zavisnici koji dnevno skidaju desetine filmova i muzičkih albuma, koje kasnije i ne stižu da pregledaju
5. JUTJUBERI (Youtube) - Gledanje kratkih filmova na internetu različite sadržine, koje stavljaju sami korisnici


Gejtsov sin dnevno za računarom 45 minuta
Radovanović kaže da roditelji ne smeju da zabrane korišćenje kompjutera deci jer će to imati kontraefekat, pa dete uvek može da ode u igraonicu i nastavi sa igranjem.
- Potrebno je da se pokloni više vremena detetu, da mu roditelj predloži neku aktivnost i da je zakaže. Jedna od mogućnosti jeste i korišćenja takozvanog roditeljskog nadzora na kompjuteru, koji može da spreči odlazak na određene sajtove, kao i vreme koje može da se provede na internetu. Kao kuriozitet, Radovanović ističe da je vlasnik „Majkrosofta“ Bil Gejts svom sinu ograničio korišćenje interneta na 45 minuta dnevno.