Masoni... ili...Templari?

Ona­mo - i ma­so­ni

Ve­li­ki maj­stor re­gu­lar­ne ve­li­ke lo­že "Ju­go­sla­vi­ja" za "No­vo­sti": Usko­ro će, uz po­dr­šku iz Sr­bi­je, bi­ti for­mi­ra­na Ve­li­ka lo­ža Cr­ne Go­re. U Cr­noj Go­ri za­sad po­sto­je tri lo­že, če­tvr­ta u osni­va­nju


NO­VO­NA­STA­LA po­stre­fe­ren­dum­ska at­mos­fe­ra nu­žno je uzro­ko­va­la i no­vu po­de­lu unu­tar srp­ske ma­so­ne­ri­je, pa će srp­ski i cr­no­gor­ski slo­bod­ni zi­da­ri, ka­ko se dru­ga­či­je zo­vu pri­pad­ni­ci ovog taj­nog re­da, ubu­du­će ra­di­ti sa­mo­stal­no.
Ka­ko je eks­klu­ziv­no re­kao ve­li­ki Maj­stor Re­gu­lar­ne Ve­li­ke lo­že "Ju­go­sla­vi­ja" (RVLJ), srp­ski i cr­no­gor­ski ma­so­ni su du­go sa­ra­đi­va­li u okvi­ru ove lo­že.
- Du­go go­di­na smo ra­di­li za­jed­no i ve­o­ma do­bro se zna­mo - re­kao nam je Ve­li­ki maj­stor, ko­ji ne že­li da ot­kri­je svo­je ime. - Na­ša lo­ža se i oba­ve­za­la da po­mog­ne Ve­li­koj Lo­ži Cr­ne Go­re ka­ko bi ste­kla što ve­ći broj pri­zna­nja iz sve­ta, jer je ugled RVLJ u sve­tu ogro­man. Mi po­se­du­je­mo pri­zna­nja na svim kon­ti­nen­ti­ma, po­seb­no od Uje­di­nje­ne lo­že En­gle­ske, maj­ke svih lo­ža, od Uje­di­nje­ne lo­že Ne­mač­ke, Ve­li­ke Na­ci­o­nal­ne lo­že Fran­cu­ske, Ve­li­ke lo­že Austri­je, Ve­li­kog Ori­jen­ta Ita­li­je, Ve­li­ke lo­že Švaj­car­ske "Al­pi­na", i svih lo­ža iz SAD, a to su naj­u­gled­ni­ji ma­son­ski cen­tri u sve­tu.
Ka­ko smo sa­zna­li od ma­so­na, jed­na dr­ža­va uvek ima jed­nu Ve­li­ku lo­žu, stvo­re­nu na na­čin na ko­ji je pred­vi­đen unu­tra­šnjom or­ga­ni­za­ci­jom i ima svo­ju hi­je­rar­hi­ju po­te­za i usta­ljen red.
- To zna­či da mo­že po­sto­ja­ti jed­na Ve­li­ka lo­ža tek kad po­sto­je tri lo­že na te­ri­to­ri­ji jed­ne dr­ža­ve - ka­že naš sa­go­vor­nik "iz sen­ke". - Po lo­gi­ci stva­ri, svi ti slo­bod­ni zi­da­ri su u ovaj red mo­ra­li da bu­du pri­mlje­ni u ne­koj ze­mlji gde već po­sto­ji pri­zna­ta ma­so­ne­ri­ja. Ovog pu­ta cr­no­gor­ski ma­so­ni su po­te­kli u Re­gu­lar­noj Ve­li­koj Lo­ži Ju­go­sla­vi­ja. Za­to će usle­di­ti for­mi­ra­nje no­ve Ve­li­ke Lo­že Cr­ne Go­re uz odo­bre­nje pret­hod­ne, srp­ske lo­že.
Te tri lo­že pra­ve Ve­li­ku lo­žu i tra­že "sve­tlost" od ne­ke za­ko­ni­te lo­že iz ino­stran­stva, ko­je je di­rekt­no ili in­di­rekt­no iz­ve­de­na iz Ve­li­ke lo­že En­gle­ske.
- Ka­da se is­pu­ne svi uslo­vi, lo­ža po­sta­je sa­mo­stal­na - na­sta­vlja naš iz­vor. - To zna­či da je to is­klju­či­vo mu­ška or­ga­ni­za­ci­ja, da svi nje­ni čla­no­vi ve­ru­ju u Bo­ga, da se u lo­žu ne uno­si ras­pra­va o po­li­ti­ci i re­li­gi­ji, kao i da se ra­di o tri sim­bo­lič­na ste­pe­na.
Pod­se­ća­mo, ma­so­ni su u ta­ko­zva­noj "jo­va­nov­skoj" ma­so­ne­ri­ji, ko­ja je i naj­ra­spro­stra­nje­ni­ja u sve­tu, or­ga­ni­zo­va­ni u tri sim­bo­lič­na ste­pe­na - ko­ja pod­se­ća­ju na esnaf­sku hi­je­rar­hi­ju iz­me­đu še­gr­ta, kal­fe i maj­sto­ra.
- Taj sim­bo­lič­ki si­stem je tro­ste­pen i ne do­zvo­lja­va se ni jed­noj dru­goj lo­ži da se me­ša u nji­ho­ve od­no­se - na­sta­vlja naš sa­go­vor­nik. - Kad ta Ve­li­ka lo­ža "do­bi­je sve­tlost" ona po­sta­je sa­mo­stal­na. To zna­či da je pri­zna­ta i da na te­ri­to­ri­ji svo­je dr­ža­ve ima is­klju­či­vu ma­son­sku ju­ris­dik­ci­ju ču­va­ra tih prin­ci­pa. Ne do­zvo­lja­va se ni jed­noj dru­goj lo­ži da se me­ša u nje­ne po­slo­ve, a ona se od­ri­če bi­lo ka­kvog pra­va da se me­ša u tu­đe.
Kad se lo­ža for­mi­ra do­bi­ja od za­ko­ni­te lo­že po­ve­lju ili čar­ter da je za­ko­ni­to for­mi­ra­na. Na osno­vu sve­ga to­ga na ba­zi re­ci­pro­ci­te­ta Ve­li­ke lo­že us­po­sta­vlja­ju me­đu­sob­ne osno­ve pri­zna­va­nja. Ovo su prin­ci­pi re­gu­lar­no­sti, ko­je mo­ra da is­po­štu­je sva­ka no­vo­for­mi­ra­na ma­son­ska lo­ža.

CR­NO­GOR­SKE LO­ŽE
TRI slo­bod­no­zi­dar­ske lo­že ko­je tre­nut­no ra­de na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re su "Mon­te­ne­gro", "Lu­ča mi­kro­ko­zma" i "Zo­ra". Ka­ko nam je re­kao Ve­li­ki maj­stor Re­gu­lar­ne Ve­li­ke lo­že "Ju­go­sla­vi­ja", u fa­zi for­mi­ra­nja je i če­tvr­ta lo­ža "Ga­ri­bal­di".

NO­VO IME
RE­GU­LAR­NA Ve­li­ka lo­ža "Ju­go­sla­vi­ja" u ko­joj na­sta­vlja­ju da ra­de srp­ski ma­so­ni usko­ro će po­ne­ti no­vo ime. Ka­ko nam je na­ja­vio njen Ve­li­ki maj­stor, ume­sto "Ju­go­sla­vi­je" u na­slo­vu će bi­ti ime no­ve - sta­re dr­ža­ve – Sr­bi­je.

Piše: Zo­ran NI­KO­LIĆ

Viminacijum: Tajni kongres masona Francuske

Slobodni zidari Velikog orijenta Francuske krajem prošle nedelje održali tajni kongres u Srbiji. Oko 300 majstora održalo ponoćni obred i dogovorilo se da otvore nove lože u Srbiji


Starešine Velikog orijenta Francuske i Žan Stavrević (fotografija desno)


KADA su se prošlog petka u Beogradu pojavile starešine Velikog orijenta Francuske kao da je počeo da se odvija mistični scenario iz knjige „Da Vinčijev kod“. Konferencija za novinare ove obedijencije slobodnih zidara, koja je održana u Nebojšinoj kuli, bila je javna, ali je zato kongres Velikog orijenta Francuske, održan 11. i 12. marta bio tajan.

Žan Stavrević, član Vrhovnog saveta VOF-a ekskluzivno za „Novosti“ otkriva da je kongres Velikog orijenta Francuske održan u Muzeju Viminacijum.


- Na masonskom obredu, u velikom šatoru napravljenom u Viminacijumu, prisustvovalo je tri stotine braće u keceljama. Došli su iz Francuske, Srbije, Rusije, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, BiH, Belgije i Švajcarske. Naš obred ili radovi, kako mi to kažemo, obavljen je u subotu iza ponoći. Bio je to francuski ritual slobodnih zidara. Imali smo i konferenciju na kojoj smo se bavili unutrašnjim pitanjima organizacije naših loža u Srbiji i jugoistočnoj Evropi.

MAJSTOR 32. STEPENA
ŽAN Stavrević je veliki majstor 32. stepena u loži „Pariz 4“, u kojoj je nekada bio starešina. Rođen je u Parizu 1942. godine. Otac mu je iz Makedonije, a majka iz Slavonije. Po profesiji je atomski inženjer. Doktorirao je 1980. godine na temi o privatizaciji u Poljskoj, kada je to bila velika naučna teorija. Oženjen je i ima dve ćerke, koje ne govore srpski.
Stavrević je Srbin sa 32. masonskim stepenom, jako visoko kotiran u evropskoj masoneriji. Član Bratstva slobodnih zidara postao je 1979. godine. Kako nam je rekao, Veliki orijent Francuske je jedna od najvećih obedijencija u Evropi. Ima 1.250 loža u 17 regija i oko 60.000 masona. Regija Pariz 4, koja okuplja masone iz zemalja jugoistočne Evrope i ima 26 loža - devet iz Srbije i još 17 u drugim državama.

- Veliki orijent Francuske je u prvu srpsku ložu „Zora“ uneo svetlost 1992. godine. Potom je aktivirana loža „Vernost“ 2000. godine i loža „Ujedinjenje“ 2006. Naime, mnoga braća su sredinom devedesetih, kada se raspala Velika loža Jugoslavije, prešli kod nas. A neki prelaze i sada kada se raspadaju njihove tek osnovane Velike lože. Kako je Bratstvo slobodnih zidara u Srbiji mlado, kako su neki ljudi tek postali veliki majstori, nestrpljivi su i žele stalno da vladaju, što izaziva svađe u ložama i seobu braće u našu obedijenciju - kaže Stavrević.

Iz Francuske je na masonski kongres stiglo 49 slobodnih zidara, koji su sa sobom poneli svoje masonske kecelje i ostale regalije. Dobri poznavaoci masonerije tvrde da je pojačana aktivnost Velikog orijenta Francuske posledica namere ove obedijencije da umanji uticaj engleskih masona u Srbiji i poveća broj svojih loža. Ima stručnjaka koji tvrde da je Veliki orijent Francuske naklonjen ruskoj masoneriji i da je došao u Srbiju kao prethodnica premijera Vladimira Putina.

PODRŠKA ULASKU U EU
DR Gij Arsize, veliki majstor i starešina Velikog orijenta Francuske nam je rekao da je ova obedijencija svojevremeno osudila bombardovanje naše zemlje, da humanitarno pomaže Srbima i da podržava članstvo Srbije u EU. Kaže da je zadovoljan što u Srbiji postoji interesovanje da se otvore još četri lože.
- Ruski predsednik Dmitrij Medvedev i premijer Vladimir Putin nisu slobodni zidari. Mi nemamo veze sa Rusima na vlasti, jer se ne bavimo politikom - demantuje ove tvrdnje Žan Stavrević.

Domaćin francuskim masonima u Srbiji bila je masonska loža „Ivanjski venac“ iz Sremske Mitrovice, koja je na kongres pozvala i mnoge ugledne Srbe, slobodne zidare iz srpskih obedijencija. Većina nije došla na ponoćni ritual masona u Viminacijumu. Naš sagovornik Žan Stavrević ne želi da nam saopšti imena starešina loža u Srbiji i njihovih gostiju, jer je i to masonska tajna.

- Veliki orijent Francuske u Srbiji ima devet loža. Samo u Beogradu imamo 6 loža, radionicu za odoru i masonski hram kod hrama Svetog Save. Mi smo jako zadovoljni što u Srbiji postoji interesovanje da otvorimo još četiri lože - objašnjava Žan Stavrević.

I priznaje da Veliki orijent Francuske planira da uskoro „unese svetlost“ u nove lože srpskih masona u Subotici, Nišu i Beogradu. Uz to veliki majstor Žan Stavrević ima i jednu neobičnu želju:

- Voleo bih da kao slobodni zidar organizujem paradu masona u Beogradu i da sa majstorskom keceljom prošetam Terazijama. Hteo sam to letos da uradim, ali mi je jedan brat rekao: „Nemoj sada, nije dobar trenutak!“ - kaže Žan Stavrević, Srbin iz Pariza i član Vrhovnog saveta Velikog orijenta Francuske.

Marko LOPUŠINA

Umesto ognjem i mačem, stari hrišćanski red krstaša u 21. veku želi da se bori milosrđem i rečima - kaže Dejan Mileković. Iako se radi o javnoj organizaciji, i templare, poput rotarijanaca i masona prati veo tajnovitosti

Srednjovekovni viteški Red, nastao 1118. za potrebe krstaša, punog latinskog imena Ordo supremus militaris templi hierosolymitani (koriste i skraćeno - OSMTH), što znači Vrhovni red vitezova jerusalimskog hrama ukinut je 1307. godine pa obnovljen u osamnaestom veku u Francuskoj, na korenima drevnih Templara, ali i u Srbiji, kao i još desetak država.

Posle odluke pape Klimenta V i francuskog kralja Filipa Lepog da ukinu Red (Veliki Majstor Žak de Mole, spaljen je na lomači), templarska znanja i unutrašnja pravila prenosila su se usmenim putem čitavih pet vekova, da bi bila poverena Napoleonovom lekaru, doktoru Fabre Palapratu, koji ih je uz pomoć i podršku Napoleona obnovio.

Nije Napoleon jedini vladar koji se dovodi u vezu sa Redom. Templarima je pripadao i srpski kralj Petar Karađorđević.

Neke stvari valja razjasniti. Da ne ostanu u tami izmaštanih likova, vitezova i konja, sa njihovim damama, obično iz dobrostojećih kuća, uglavnom plemićkih. Odlukom Velikog magistralnog veća, srpska organizacija je marta 2003. proglašena za Veliki priorat (GPSerbia), što znači da je potpuno autonomna u delovanju i delegiranju članova u sva tela Reda, uključujući njegove stalne komitete i učestvuje na svim sastancima. Zamenik velikog priora u Srbiji, ali i zamenik grand mastera na svetskom nivou je nekada poznato televizijsko lice, Dejan Mileković. Danas Veliki priorat Srbija broji blizu 200 članova uključujući i Priorat Bugarske i Komanderije u Crnoj Gori, na Kipru i u Republici Srpskoj.

Sreo sam ga na promociji knjige Lea Tisa u Beogradu, u prostorijama templara i neke stvari saznao.

No, prvo sam razgovarao sa gostom i autorom, Belgijancem Leom Tisom na promociji njegove knjige „Istorija Reda jerusalimskog hrama od 1118. do početka XXI veka“, u kojoj je poslednje poglavlje posvećeno organizaciji Vitezova templara Srbije.

Za početak sam ga pitao da li templari imaju svoje favorite među političkim partijama, a on će:

- Apsolutno ne. Nema nikakvog vezivanja uz neke stranke, to je jasno stavljeno do znanja svima. Za to služe neke druge organizacije. Mogu slobodno reći da to ne pripada duhu templara.

- Čini se da delujete pomiriteljski među hrišćanskim crkvama, gotovo ekumenski, kao da ste ušli u onaj prostor koji crkva navodno želi da popuni...

- To su naši vekovni stavovi. Nikakve veze nema je li naš član katolik ili srpski, bugarski ili ruski pravoslavac, protestant, prezbiterijanac... Zajedničko je hrišćanstvo. To je ono što nas okuplja.

- U današnjem svetu i to - mislim hrišćanstvo - deluje isključivo, kao da izuzima druge, mislim na Jevreje i muslimane...

- Mi svoje ciljeve želimo postići kroz milosrđe i apsolutno mirnim sredstvima. Današnjim templarima u odbrani hrišćana ne treba oružje, mačevi. Naše najjače oružje je reč. Mi jesmo organizacija koja se bavi hrišćanskim vrednostima, ali nismo isključivi.

Dok razgovaramo nailaze rabin Isak Asiel i protojerej stavrofor Boža Sovilj, koji su kao gosti saslušali uvodne reči o knjizi.

Podsećam Asiela na reči Dušana Tešića Lužinskog, koji je u uvodnom slovu o knjizi uzgred napomenuo da su baš oni posredovali između Izraelaca i Palestinaca u mirovnim pregovorima, a on će:

- I sam sam iznenađen jer ne znam za tu situaciju, pa ću to da saznam...

- Posebno je naglašena činjenica da je srpski kralj Stefan krunu dobio od rimskog pape 1217, pa je kraljevska porodica pripadala redu do 1353. godine. Šta mislite o tome? - pitam protojereja Sovilja iz Petrovaradina.

- Razmišljam na tu temu slično kao i uvaženi rabin, za sve sam što poziva na dijalog, dogovor i saradnju, a večeras su nam se ovde templari predstavili upravo na taj način. Uslovi srednjeg veka, kada je Stefanu kruna stigla od rimskog pape ne mogu se tumačiti današnjim merilima. Hrišćanske podele nisu svuda bile iste. Bilo je i saradnje, pa je unutar iste porodice Srba bilo i katolika i pravoslavnih, dakle najrođenijih. Često je razlika bila veoma mala ili je nije bilo. Jedan je brat bio katolik, a drugi pravoslavni.

Dejan Mileković, zamenik Velikog priora Srbije, obrazlaže mi da je njihova organizacija, koja deluje javno i otvorena je prema svima bez obzira na nacionalnu, versku i rodnu pripadnost, pa ima vitezova dama, razbije predrasude koje postoje kada se pomene reč „templar“, jer moderna organizacija je formirana 1805. u Francuskoj, a od prvobitnih vitezova-monaha baštinila je njihove principe hrišćanskog milosrđa.

- Red je danas ekumenska nevladina organizacija koja u svoje redove prima one koji prihvataju njene ciljeve da pomaže onima kojima je ta pomoć najpotrebnija, ali i da su svojim ponašanjem i prethodnim delovanjem zaslužili da postanu njeni članovi. Srpski Veliki Priorat ima 200 članova, a mentor je organizaciji u Bugarskoj koja, za sada, ima niži rang priorata. Mentor Srpskom Prioratu bio je Veliki Priorat Austrije. Danas u svetu ima 30 zemalja koje imaju svoje templarske organizacije, a od njih 15 ima status velikog priorata. Srbija je bila prva pravoslavna zemlja koja je dostigla taj najviši status potpune autonomije. Red je u 12. veku imao sediše u blizini Solomonovog hrama u Jerusalimu, a zadatak mu je bio da obezbeđuje hodočasnike koji su dolazili u Svetu zemlju. Francuski kralj Filip Lepi je ukinuo red i 1312. godine pogubio 15.000 njegovih pripadnika.

Međunarodne veze
Međunarodni templarski red je razgranata organizacija sa sedištem u Ženevi i biroom u Vašingtonu. Veliki priorat Srbije je autonomni sastavni član ove organizacije sa još jedanaest velikih priorata (Austrija, Finska, SAD, NATO, Francuska, Italija, Engleska i Vels, Meksiko, Kanada, Nemačka i Grčka).
Templarska organizacija u mnogim kriznim područjima u svetu radi na tome da okupi na razgovore verske vođe različitih religija i da ih jače integriše u mirovne procese. U svakom obliku pomaže religijske hrišćanske institucije (pravoslavne, katoličke, anglikanske, luteranske i reformističke ), a posebno u Svetoj Zemlji, širi naučne rukopise svim raspoloživim sredstvima. Vitezovi i dme da se pridržavaju jednostavnog postulata u svom životu - „da služe!“, a ciljevi Reda ne zahtevaju od vitezova i dama bilo šta što bi bilo u suprotnosti sa obavezama koje svaki pošten čovek i lojalan građanin imaju.
Takođe, Red nije vezan za Rimokatoličku crkvu. I pored toga što danas obnovljeni Red nema sa Svetom stolicom problema, ipak bula pape Klimenta V iz 1312. godine kojom su templari zabranjeni, nikada zvanično nije ukinuta, mada su 2009. pronađeni dokumenti koji bi mogli dovesti do toga da Vatikan potpuno promeni stav i prizna templare.

AUTOR: BORO SOLEŠA

TEMPLARI OTKRILI TAJNE

Veliki priorat Srbije, templarski red vitezova hrama, promovisao knjigu „Istorija reda Jeruslimskog hrama“: od 1118. do početka ovog veka

Misterija je razotkrivena.
Veliki priorat Srbije, templarski red vitezova hrama, juče je promovisao knjigu „Istorija reda Jeruslimskog hrama“. Svoje delo u templarskom hramu u centru Beograda predstavio je autor, belgijski templar Leo Tis, koji je s velikim pijetetom govorio o svojoj templarskoj braći iz Srbije.


- Knjiga je istorijat templarskog reda od 1118. do početka 21. veka. Pokušao sam da celom svetu kažem ko smo bili, ko smo sada i šta radimo, o našoj istoriji, našim humanitarnim naporima da sa UN učinimo život boljim za one manje srećne - rekao je Tis, koji je veliki prior Belgije i veliki arhivista celog svetskog templarskog reda.

- Zahvalan sam i čast mi je što mi je srpska Velika zajednica vitezova data priliku da vam prikažem istoriju templara na vašem maternjem jeziku. Nadam se da će pružiti činjenično istinitu viziju ko smo zaista, što je u suprotnosti sa izmišljenim portretisanjem u „Da Vinčijevom kodu“ i sličnim publikacijama.

Zamenik velikog priora Srbije Dejan Mileković podsetio je od kada red funkcioniše u Srbiji i kako je upoznao viteza Tisa.

- Sreli smo se prilikom prvog predstavljanja ove knjige i na moju molbu da je prevedemo na srpski, bez reči je pristao. Trebalo nam je pet godina da to i uradimo, ali ipak smo među prvima na svetu koji su dobili tu čast. Ovo je i prilika da se u Srbiji razveju razne teorije po kojima se templari vezuju za tajna društva i ezoteriju - naveo je Mileković.



Petak 13. – baksuzan zbog templara

Red vitezova templara osnovan je 1118. kao red čuvara Solomonovog hrama. Vitezovi su se zakleli na siromaštvo i vekovima su važili za najsrčanije zaštitnike Svete zemlje i Hristovog groba u Jerusalimu.

Red je 1307. zabranio francuski kralj Filip Lepi 13. oktobra, kada je, na Crni petak, sproveo pokolj i progon templara širom zemlje, što se kasnije proširilo po celoj Evropi. Red je zvanično ukinut 1312, a dve godine kasnije poslednji veliki majstor Žak de Mole spaljen je ispred katedrale Notrdam u Parizu.

Oliver Nikolić

Non nobis,domine, non nobis, sed nomini tuo da gloriam I templari, cavalieri dal bianco mantello, venuti dal fondo dei secoli, cavaliri rosso crociati con in pugno la spada e nel cuore la croce, come un'onda che tora montando da un gorgo di secoli e di anatemi. Templari del mondo, raccolti da mille bandiere, che il vento dei secoli non potra' mai cancellare.

Masoni na Kalemegdanu?
Ko je sagradio zdanje sa belim stubovima ispred Sahat kule na Kalemegdanu i u koju svrhu, još uvek nije razjašnjeno. Da li neki istoričari pogrešno tumače arhitektonske ukrase?




Foto R. Krstinić
Kontroverzna zgrada!? Da ovaj epitet nije izlizan u svakodnevnoj upotrebi, bio bi odgovarajući za početak priče o Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu. Kada je ova zgrada sa belim stubovima sagrađena manje je važno i skoro uopšte nije sporno. Pretpostavlja se da je podignuta krajem 18. veka. Ucrtana je na jednom turskom planu iz četrdesetih godina 19. veka. Zgradu je ovekovečio i fotograf Anastas Jovanović, 1867. godine. Kao i danas, vidne su odlike turske arhitekture, ali se smatra da predstavlja prelaz od balkansko-turskog ka evropskom graditeljstvu.

Sporna je svrha s kojom je zgrada napravljena. Na zvaničnom portalu Prirodnjačkog muzeja pominje se turska karta Kalemegdana na kojoj je „sporno” zdanje ucrtano kao karaula. Sastavljač muzejskog sajta proširuje pojam karaule objašnjenjem da je služila za smeštaj straže koja je čuvala glavni prilaz tvrđavi iz pravca Stambol kapije. Ni slova o drugačijem viđenju prostorija u kojima je upravo izložba o čaju. Neki drugi ljudi iz Beograda, hteli bi da u „karauli“ bude nešto drugo izloženo, i ne samo izloženo nego i da zdanje bude sasvim drugačije namene.

Još 2003. godine delegacija masonske lože Pobratim, iz Beograda, ostvarila je kontakte sa muzejskim zvaničnicima. Beogradski masoni su se pozvali na istorijat svog reda, u kojem zdanje sa belim stubovima zauzima ishodišno mesto. Masoni su tražili da im se zgrada ustupi za obavljanje rituala, jer je zgrada, u stvari, njihova.

Naravno da nema nikakvih tapija, ni čvrstih dokumenata. Predanje je sačuvano u masonskim krugovima preko 200 godina. A po tom predanju, na Kalemegdanu je početkom 19. veka radila masonska loža „Ali koč“. Veliki majstor je bio Turčin, a „braća”, članovi reda, nacionalno mešani: najviše Turaka, ali i Srba, i poneki stranac na privremenom radu u Beogradu. Veliki majstor Mustaf-paša, zvani „srpska majka”, ustanički vođa Janko Katić, kasnije je starešina Mehmed Said Ismail, sekretar lože Toma Vučić-Perišić. Kao članovi Ali koča u masonskim krugovima Beograda, pominju se i Petar Ičko, braća Čardaklije, što sve nije potkrepljeno dokumentima, ali legenda je legenda.

Ono što je masonima značajnije su simboli utkani u arhitekturu zdanja na Kalemegdanu. Po tim „tajnim” znacima oni bezgrešno prepoznaju slobodnozidarski rukopis. Neki od masonskih znakova laičkom oku su nevažni. Do ulaza vodi pet stepenika koji simbolizuju broj koraka kojima članovi pomoćničkog stepena ulaze u hram. Na frizu je ucrtano pet ravnostranih trouglova, koji su masonski simbol prvog reda, označavaju ravnotežu i sklad božanske prirode sveta. Unutrašnji raspored, po slobodnozidarskom tumačenju, namenjen je njihovom ritualu. Glavna prostorija je pravougaonog oblika, postavljena je u osi sa ulazom, predstavlja hram, centralno mesto, na kojem sedi Veliki majstor, okrenuto je istoku. Sa strane su dve pomoćne prostorije. Jedna služi za smeštaj regalija – ritualnih predmeta, a druga je „soba izgubljenih koraka”, namenjena kandidatima.

Šta je istina, možda će se saznati jednog dana, kada se otvore arhive tajnih službi iz turskog vremena, da parafrazimo tekući rečnik politike. Do tada nam se čini, da se odgovor krije u estetici: ova zgrada je suviše elegantna da bi bila napravljena da samo bude karaula.



Nenad Novak Stefanović

Izgubljeni u zaveri





Svedočenje Andersa Brejvika o tome da je „ratovao sa nekim templarima iz Srbije" trenutno ispituje norveška policija, ali bilo sve to u njegovoj ludoj glavi ili ne, u Srbiji postoji nekoliko „tajnih redova", mada je retko kome od ne-članova jasno čime se oni to zapravo bave. A možda je i bolje što je tako

Anders Bering Brejvik ponovio je prošle nedelje da pripada tajnom udruženju „Viteškog reda templara Evrope", u kojem dobar deo članstva, kako je naveo, čine i srpski ratni veterani koji su devedesetih godina prošlog veka učestvovali u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije.
Ova izjava, koju je medijima preneo njegov advokat Geir Lipestad, u velikoj je meri zbunila tamošnju policiju i tužilaštvo, ali je u isti mah još jednom skrenula pažnju javnosti i na nikad do kraja razjašnjenu temu: ko su masoni, templari i ini u Srbiji, koji su im ciljevi i kakvu ulogu igraju na domaćoj i međunarodnoj sceni. A kada uđete u priču o masonima, templarima, rotarijancima i ostalim opskurnim udruženjima, nekako i sami postanete lakomi na teorije zavere...


Mada se niko još nije usudio da makar pretpostavi koji bi to srpski ekstremisti mogli da budu pripadnici tog famoznog „Viteškog reda templara Evrope" - ako tako nešto uopšte postoji izvan Brejvikove glave, mala je verovatnoća da je reč o plaćenicima koji kao „psi rata" svojom nesrećnom sudbinom u libijskoj pustinji pune stupce novina ovih dana - norveški istražni organi ipak nisu bili spremni da tako olako odbace ove naučnofantastične tvrdnje.
A razlog je vrlo jednostavan: sve što je Anders do sada rekao u vezi sa masakrom u Oslu, koji je odneo 77 ljudskih života, bilo je tačno, precizno i lako proverljivo, pa bi bilo zaista neobično da je plavokosi masovni ubica, ma koliki psihopata bio, najedanput odlučio da izmišlja tajne organizacije i navodi istragu u pogrešnom smeru. Pogotovo što je svoj nezapamćen zločin već priznao, ocenjujući ga kao gnusan, ali nadasve neophodan.

Nevezano od toga da li je Brejvik stvarno pripadao vitezovima templarima, treba imati u vidu da je norveški masovni ubica nedvosmisleno bio mason, što je 24. jula potvrdio i veliki majstor Velike lože Norveške Ivan Anštajn Skar. Nakon što je Skar obznanio da je Brejvik izbačen iz redova norveških „slobodnih zidara" (što je, uzgred budi rečeno, urađeno na brzinu i mimo protokola ove organizacije), njegov zločin su gotovo u isti dan osudile i ostale velike lože na Starom kontinentu, poput španske, švajcarske, rumunske, italijanske, danske ili švedske.

Poznavaoci prilika u tom misterioznom, ili pak namerno mistifikovanom svetu masonskih organizacija odmah su primetili da ovakve „sinhronizovane reakcije" baš i nisu čest slučaj, a neki su u tumačenju otišli i korak dalje, ističući da je Velika loža Norveške jedna od retkih koje u svoje redove primaju isključivo vernike hrišćanske veroispovesti.

Uplitanje masona u Brejvikov krvavi pir prouzrokovalo je, međutim, i rađanje novih teorija zavere na planetarnom nivou, kao da Andersov "pomračeni" um već sam po sebi nije dovoljno jeziv i neshvatljiv. Jedna od njih do sada nije bila poznata, ili je barem niko od medija nije objavio, a u razgovoru za Pressmagazin predočio nam ju je Zoran D. Nenezić, jedan od najpriznatijih svetskih stručnjaka za masoneriju i autor kapitalnog dela „Masoni 1717-2010" (inače i sam pripadnik „Velike lože starih i prihvaćenih masona Srbije").

Mada nije želeo da ulazi u to da li je Brejvik izmislio postojanje „Viteškog reda templara Evrope" i njegove navodne veze sa srpskim članovima ove neregistrovane organizacije (osnovane, navodno, u Londonu 2002. godine), Nenezić je ukazao na nekoliko zanimljivih podataka, koje prema njegovom mišljenju bacaju novo svetlo na ovaj suludi zločin.

- Reći ću vam jednu stvar, koja se vrlo lako može proveriti uz pomoć programa „Google Earth". Sedište Velike lože Norveške, naime, nalazi se preko puta norveškog parlamenta, a u krugu od svega nekoliko stotina metara smešteni su i Univerzitet, kraljevska palata, kao i vladine zgrade na koje je izvršen bombaški napad. Dakle, radi se o zoni u kojoj nikako ne možete parkirati kombi, a da nemate adekvatnu nalepnicu koja vam to omogućava. Ne znam koji su razlozi, ali ovaj podatak još niko nije spomenuo - kaže Nenezić.

Naš sagovornik potom nastavlja da razvija teoriju:
- Templarska odežda u kojoj se Brejvik fotografisao pripada ogranku na čijem se čelu nalazi penzionisani američki admiral Keri, koji se pre dvadesetak godina odvojio od templarskog reda koji ima direktan kontinuitet sa onim od pre hiljadu godina. Odežda može da se kupi, ali je zvanična verzija da ju je Brejvik sam sašio. Meni je lično ta cela priča mnogo mutna. Kerijev ogranak je sam sebe proglasio za templarski red i registrovao se u Švajcarskoj kao nevladina organizacija. To je špijunska, obaveštajna organizacija. Ne znam zašto Brejvik sada spominje te vitezove templare iz 2002. godine, to mi je jako čudna priča. Mislim da je taj masakr zapravo organizovan udar na Norvešku.
Nenezić je uveren da je povezivanje Srba sa norveškim psihopatom samo nastavak medijske kampanje koja je protiv naše zemlje vođena devedesetih godina 20. veka. Budući da smatra da iza cele stvari stoje američke obaveštajne službe, takav pristup u tumačenju nameće se kao potpuno logičan. Takođe, svoju tezu potkrepljuje i onim što je pročitao u takozvanom Brejvikovom „manifestu", smatrajući da je indikativno što on ima 1.492 stranice (mada drugi izvori navode broj od 1.518 stranica).

Prav ugao i šestar - Vajfert, Dositej, Andrić pa i Njegoš

Kada bi se nabrojala neka od imena naših velikana za koje se „sto posto" zna da su bili članovi masonskih organizacija, čak i najzluradiji skeptici poželeli bi da na čelu istetoviraju prav ugao i šestar, simbol „slobodnog zidarstva". Tako se na zvaničnoj internet prezentaciji Regularne velike lože Srbije kao članovi nekih od masonskih loža navode i Dositej Obradović, Ivo Andrić, Mihajlo Pupin, Vuk Karadžić, Slobodan Jovanović, Stevan Sremac, Živojin Mišić, Đorđe Vajfert, Stanislav Binički i Stevan Mokranjac, Petar Petrović Njegoš, Jovan Dučić i drugi ugledni ljudi iz srpske istorije.
I danas se, prema rečima Nenezića, među masonima mogu naći mnogi dobri ljudi, ali je daleko više „kukolja".

- Mason po definiciji mora biti patriota, mora da radi u korist svoje zemlje, ali to pravilo odavno više ne važi za Srbiju. Danas ima mnogo onih koji zloupotrebljavaju članstvo u ovim organizacijama, a ima i čitavih loža koje su osnovane iz inostranstva kako bi radile u interesu nekih drugih zemalja.

- Recite mi, koje je godine Kolumbo otkrio Ameriku? Znate, taj svet voli da se igra sa simbolima... Ja sam dva puta pažljivo pročitao taj manifest, on ima nekoliko slojeva i njega nije mogao da napiše jedan čovek. Takođe, on je pisan na izvanrednom engleskom jeziku, i bez obzira kakvo je Brejvikovo znanje, tako ga može sročiti samo neko kome je engleski maternji. Primetno je i neverovatno poznavanje istorijskih procesa, činjenica, događaja, i meni sve to liči na neku obaveštajnu varijantu, najverovatnije američku - objašnjava Nenezić.

I dok norveška i britanska policija istražuju Brejvikove tvrdnje u vezi sa „Viteškim redom templara Evrope", koji je navodno osnovan kako bi se obračunao sa muslimanskim imigrantima, situacija sa masonskim i drugim tajnim udruženjima u Srbiji nije baš ništa jasnija nego pre 20 ili 120 godina.

Zapravo, ovdašnji masoni se ni među sobom ne mogu dogovoriti ko ima pravo da se naziva „slobodnim zidarom" a ko je u osnovnoj školi bio oslobođen fizičkog i nepopularan u društvu, pa sada leči komplekse. Kada se u celu priču ubace i templari, Malteški vitezovi ili rotarijanci, priča postaje još apsurdnija.

Tako se, recimo, najpoznatiji srpski policajac Marko Nicović naježi od same pomisli da bi neki laik mogao da ga zameni sa masonom, jer Malteški vitezovi u koje spada imaju daleko časnije motive od „slobodnih zidara".
Nicović je, inače, u Suvereni red Svetog Jovana Jerusalimskog primljen 11. septembra 2001. godine, zbog svojih nespornih zasluga u borbi protiv trgovine drogom, a razliku između Malteških vitezova i masona vidi u potpuno drugačijim ciljevima i interesima.

- Masoni se bore za moć i uticaj, a mi se trudimo da zaštitimo one koji su ugroženi. Ne treba brkati Malteške vitezove sa masonima. Nije da smo u nekom velikom sukobu, ali nije ni da možemo da sarađujemo. Prosto, nemamo iste ciljeve i interese. U red Malteških vitezova primaju se ljudi koji su učinili neko dobro za čovečanstvo na globalnom nivou, bilo da su postigli uspehe u borbi protiv gladi, epidemija, siromaštva, ili recimo u borbi protiv trgovine narkoticima, kao što je to sa mnom bio slučaj.

Na taj način im se ukazuje priznanje za ono što su učinili. Vitezovi Svetog Jovana od 1062. godine, kada su osnovani, imaju za cilj da štite hrišćane i bolesne hodočasnike, ali i sve one koji su nemoćni i nisu u stanju da se odbrane od sile i nepravde. U tom smislu ništa se nije promenilo ni danas, gotovo hiljadu godina kasnije - kaže Nicović za Press.
On se priseća načina na koji je pre deset godina primljen u ovaj red:

- Član Malteških vitezova postaje se isključivo na preporuku. Postoji, naravno, i ceremonija inauguracije, koja se obično obavlja u nekom zamku ili sličnim starim zdanjima. Novi član dobija specijalnu odoru crvene boje sa belim krstom, a zatim kleči dok mu veliki majstor spušta mač na levo rame, zatim desno, pa na glavu. Novog člana tada podiže sa obe ruke, grli ga tri puta i kaže mu: primamo te u naše bratstvo. Istu ceremoniju sam prošao i ja kada sam priman u red Malteških vitezova - objašnjava Nicović.
Zoran Nenezić se, međutim, nikako ne bi složio s konstatacijom da Malteški vitezovi rade u interesu onih koji su potlačeni i nemoćni pred silama mraka, osim ako rimskog papu i kompletan Vatikan ne smatrate za ugroženu vrstu.
Optužbe da su pod direktnim uticajem poglavara Rimokatoličke crkve nisu ništa novo, ali Marko Nicović i na njih ima spreman odgovor, navodeći da su mnogi pravoslavci bili članovi ove organizacije.

- To su smešne optužbe jer šta je onda bio Nikolaj Romanov? Kada je Napoleon osvojio Maltu i proterao vitezove, oni su utočište pronašli u Rusiji. Sa sobom su poneli i dve najveće hrišćanske relikvije za koje se zna, ruku Sv. Jovana Krstitelja i ikonu Bogorodice Filermose. Nakon Oktobarske revolucije u Rusiji relikvije su date na čuvanje Aleksandru Karađorđeviću, koji je takođe bio član Malteških vitezova. Ruka Jovana Krstitelja i ikona Bogorodice Filermose čuvale su se u manastiru Ostrog, a i danas su u posedu Crne Gore. Nije bilo rimskog pape koji nije pokušao da te relikvije, od kojih nema značajnijih u hrišćanskom svetu, donese u Vatikan, ali se to do dana današnjeg nije desilo.

Toliko o tome da Malteški vitezovi rade za Vatikan - kaže naš sagovornik.

A članovi „Rotari internacionala", najveće nevladine organizacije na svetu, nisu bogzna kako cenjeni ni kod masona ni kod templara, koji ih maltene smatraju za malo veći i bolje organizovani „klub privrednika". Iako rotarijanci sebe reklamiraju kao organizaciju koja okuplja isključivo odabrane osobe, koje su u svojim profesijama „najbolji od najboljih", mnogi su spremni da ospore njihove humanitarne akcije i svedu ih na skup ljudi koji gledaju samo svoj interes.
Prema rečima nekadašnjeg prvog čoveka „Rotari internacionala" Vilfrida Vilkinsona, koji je 2007. godine posetio Beograd, članstvo u ovoj organizaciji je toliko ekskluzivno da u njemu ima mesta samo za po dvojicu najboljih iz svake profesije.
- Naši članovi mogu da budu samo najbolji majstori svog zanata, i to po dvojica najboljih iz svake profesije, od sveštenika i novinara, preko lekara i advokata, do uspešnih biznismena i naučnika. Članovi Rotarija jesu i političari i vladike, ali ne mogu biti članovi ekstremističkih partija ili pristalice fundamentalističkih vera, jer se rotarijanci prvenstveno bave humanitarnim radom, a zajednički cilj nam je svetski mir - objašnjava Vilkinson.


Aleksa Jovanović


http://www.pressonline.rs/sr/vesti/PresMagazin/story/176356/Izgubljeni+u+zaveri.html

DEJAN LUCIC OTKRIO NAMERU AMERIKANACA DA OFARBAJU EVROPU U ZELENO
HAZARSKI RECNIK NAPUNJEN URANIJUMOM


Broj dzamija u Evropi se stalno povecava, a Pariz ce uskoro postati prestonica Arapa. Nemci su sledeca musterija, jer Amerikanci stvaranjem ratnih zarista u delovima evropskih zemalja u kojima zive muslimani, usmeravaju reke izbeglica ka Nemackoj. U pozadini je, naravno, trgovina oruzjem u koju smo se i mi svojevremeno umesali.

Povratak ajatolaha Homeinija iz Pariza u Teheran 1979. godine i detronizacija saha Reze Pahlavija izgledala je i Irancima i Evropljanima kao spontan verski i nacionalni zanos. Medjutim, iza procesa koji je iz temelja uzdrmao medjurecje Tigra i Eufrata stajala je masonska loza "Dzaspers". U njoj su okupljeni najeminentniji proizvodjaci oruzja i vojni vrh Sjedinjenih Americkih Drzava. Oni su pokrenuli - posredstvom CIE i britanske obavestajne sluzbe - visemesecne talase protesta koji su, posle 38 godina vladavine Iranom, sa prestola odneli Mohameda Rezu Pahlavija. Sah se mocnoj grupaciji "zamerio" kupovinom kompletnih fabrika oruzja - korektno ih i na vreme otplativsi milionima barela nafte, ali kad je poceo oruzje da prodaje okolnim islamskim i arapskim zemljama, po povoljnijim cenama od americkih, navukao je sebi smrtnu omcu oko vrata, tvrdi g. Dejan Lucic, autor nekoliko zapazenih knjiga, od kojih su posebnu paznju na sebe skrenule "Tajna albanske mafije", "Komunisticki pecat", "Vladari iz senke" i nedavno objavljena "Islamska republika Nemacka". U njoj se uverljivo govori o povratku islama u Evropu i sprezi tajnih angloamerickih sila, koje iz sopstvenih interesa potpomazu tu misiju.

Potkupivsi ministra odbrane, komandanta Ratnog vazduhoplovstva i brojne druge uticajne funkcionere Irana, Amerikanci su samo od 1970. do 1975. godine, Iranu prodali naoruzanja u vrednosti od 15 milijardi dolara. U gigantskom poslu proslavili su se poznati agenti za prodaju oruzja Kim Ruzvelt, unuk Teodora Ruzvelta, nekadasnjeg americkog predsednika i Kolina Jupa. Prvi je zastupao kompaniju "Nortrop" a drugi "Grumen". Takav odliv novca i sa petrolejom prebogati Iran bilo je ogromno opterecenje. Ono je upalilo inicijalnu kapislu nezadovoljstva, koje se po Saha pogubno zavrsilo. U sustini, kaze g. Lucic, bio je to pocetak diskretnog dogovora izmedju islamskih i zapadnih vladara iz senke o preuredjenju sveta. Posto u koncept novog svetskog poretka - koji podrazumeva stvaranje jedinstvene svetske vlade, jedinstvene svetske nacije i jedinstvene svetske religije nisu mogli ukomponovati islamsku, zapadni iluminati su postigli sporazum s tajnom islamskom sufistickom vladom, o podeli uticaja i uzajamnim ustupcima da bi se izbegao religijski i civilizacijski sukob.
Sufisticka vlada se obavezala da ce Veliku Britaniju i SAD postedeti muslimanskog svetog rata, a za uzvrat Amerikanci i Englezi su im prepustili ostvarenje sna o unistenju Izraela i povratak islama u Evropu.

Evropska masonerija - predvodjena nemackom, francuskom i italijanskom, obavestajne sluzbe ovih zemalja, kao i Sveta stolica "uletele" su u angloamericku islamsku zamku. One su tezile ujedinjenju Starog kontinenta sto Amerikancima i Englezima nije odgovaralo. Da bi Evropu destabilizovali isprovocirali su secesionisticke ratove na tlu bivse Jugoslavije satanizujuci u njima srpski narod, jedini koji je tu drzavu hteo, i favorizovali "ugrozene" muslimane (u BiH) i Albance (na Kosmetu). Isti proces vode protiv Rusije, podbunjujuci islamski zivalj u njihovim kavkaskim republikama, nastojeci da oslabe i onako slabu Rusku federaciju i, pomocu muslimana, da se dokopaju prebogatih naftnih nalazista u kaspijskom basenu. Nakon ovog "poduhvata" istim metodom ce prici destabilizaciji Kine.
Ceznja za halifatom jos traje

Iza islamske ekspanzije u Evropu stoji svetska sufisticka vlada. Poglavar celog sistema, napominje g. Lucic, je Kutub, najprosveceniji od svih sufija. On je dostigao stepen "sjedinjenja s beskonacnoscu".
Raspolaze nespornom politickom, duhovnom i svetovnom vlascu. Mali broj, cak istaknutih sufija, tvrdi on, moze se pohvaliti poznanstvom sa njim. Kutub kontrolise delatnost vodja verskih redova. Njega "dvore" cetiri pomocnika (atvadi) koji nadziru vlast nad cetiri strane sveta. Obavestavaju ga o poslovima u zemljama svoje nadleznosti. Njima je potcinjeno 40 adbala, a pod ovima je 70 plemenitih koji zapovedaju sa 300 gospodara. Sve njih od hijerarhijskog dna do vrha cuvaju vali (sveci).
Sufisticka vlada s Kutubom na celu plod je islamskih visedecenijskih nastojanja u obnovi halifata. Prvi pokusaji u tom pravcu zabelezeni su u XIX veku. Godine 1926, odrzan je "Opsti islamski kongres za halifat". Centar je trebalo da bude u Kairu a kralj Egipta Faud I (1920-1936) poneo bi titulu poglavara. Kontradiktornosti u islamskom svetu osujetile su ovaj pokusaj, pa je naredni odrzan iste godine u Meki na inicijativu kralja Saudijske Arabije Abdula Aziza Ibn Sauda (1880-1953). Na ovom skupu, jedan od najvecih islamskih mislilaca Rasid Rida sugerisao je ucesnicima ideju o stvaranju "Lige muslimanskih drzava".

Ni njegov predlog nije prosao, ali je posejan zametak koji je predstavljao prvi korak ka ujedinjenju.
Vidi se to, napominje Lucic, iz clana 2. "ustava" koji govori o "promovisanju medjunarodnog razumevanja i jedinstva medju muslimanima u ostvarivanju bozijih reci da su vernici zaista braca."
Organizacija ima planetarne namere uocljive iz clana 4. u kome su nabrojane drzave i regioni po arapskom alfabetskom redu, kao podrucja islamske misije. Muslimani racunaju na one teritorije: juzne i zapadne Afrike, istocne Afrike, Avganistana, juzne Amerike, severne Amerike, Evrope (sa "svojom" muslimanskom populacijom), Irana, Turske, Tunisa, Jave, Sumatre, Alzira, Etipije, Transjordanije, Kine, Tripolitanije, Iraka, Asira, Palestine, Filipina, Konga, Maroka, Egipta, Malaje, Nadzda, Indije i Jemena.

Pretenzije su, dakle, ispoljene i na Jugoslaviju, podvlaci g. Dejan Lucic. Oni svojom teritorijom smatraju i islamskim stanovnistvom naseljene delove (bivse i sadasnje) Jugoslavije. Ta cinjenica sugerise na zakljucak da su vec tada otpocele aktivnosti vezane za procese koji su postali vidljivi na kraju protekle i tokom ove decenije.

Naredni pokusaj "ujedinjenja", 1931. godine, pokrece jerusalimski muftija Amin al Husein (1897-1974).
U clanu 2 tacke a) njegovog skupa zabelezeno je "da je cilj islamskog kongresa promovisanje saradnje medju muslimanima bilo kog da su porekla ili usmerenja, sirenje islamske kulture, vrlina i popularisanje duha opsteg muslimanskog bratstva". Grupu jugoslovenskih muslimana na ovom Kongresu predvodio je Salim Muftic, predsednik Saveta uleme. Tada uspostavljene veze sa jerusalimskim muftijom, jednim od najodanijih pristalica Adolfa Hitlera, po zlu su dosle do izrazaja u Drugom svetskom ratu u Bosni i Hrvatskoj, kad se "cvece" stavlja na ustasku stranu i sa balistickom sabracom na Kosmetu vrsi necuvene zlocine nad srpskim narodom.

Operacija "Katapult" i druge podvale

Pored Teherana i Rijada, Vasington i London su svetski centri bez premca, iz kojih se manipulise islamom. Pod okriljem njihovih kontraobavestajnih sluzbi nalaze se svi znacajniji disidenti iz ovog sveta. U Londonu je studije zavrsio seik Turabi, duhovni otac Osame bin Ladena, najtrazenijeg teroriste danasnjice. Za njim su Amerikanci raspisali poternicu i nagradu od pet miliona dolara donosiocu vesti o njegovom tacnom mestu boravka. Medjutim, napominje g. Lucic, ne sme se zaboraviti cinjenica da su upravo Jenki "stvorili" ovog teroristu. On poseduje bosnjacki pasos, a prisustvo mu je registrovano i u Albaniji. Nije to pred zapadnim novinarima krio Fatos Klosi, sef albanske obavestajne sluzbe, iznoseci da su "posredstvom njegove teroristicke mreze na Kosmet stizali: egipatski, saudijski, alzirski, tuniski, sudanski i kuvajtski mudzahedini, kao pomoc OVK". Nisu se samo borili na njihovoj strani vec su siptarske bande i obucavali teroristickom umecu. Pored centara na Kosmetu, obuka balista izvodjena je u Albaniji, Nemackoj i Iranu. Njima su rukovodili koordinatori albanske tajne policije: Ali Osmani, Fadilj Berisa, Skender Tefaj, Osman Dutaj, Skender Imeri, Adem Sadriju, Afrim Djakova, Kovataj Adem, Naim Fataji i mnogi drugi. Iz sukoba u Bosni i Hercegovini i na Kosmetu u Evropu je katapultirano vise stotina hiljada muslimana. Doda li se ovom broju oko milion iseljenih Kurda koji su u visedecenijskom sukobu s Turskom, postaje jasno da Amerikanci i Britanci, koji ove procese podrzavaju, planski islamizuju Evropu. Zacudo ovaj "poduhvat" nije desifrovao mocni BND, jer upravo se u Nemacku naselio najveci broj izbeglica. Ujedinjena Nemacka je po treci put u ovom veku "poverovala" da su joj Srbija i Jugoslavija kapija za prodor na Istok. Pridruzila se, uprkos ustavnim ogranicenjima, ovogodisnjoj agresiji na Jugoslaviju. Ona podrzava, kaze Lucic, i turski tajni projekt o konstituisanju "Balkanije", ciji su zagovornici Adem Demaci i Sulejman Ugljanin. Proces se odvija pod pokroviteljstvom masonske loze "Veliki orijent". "Balkanija" bi u dogledno vreme postala islamska i pripojila se Turskoj imperiji. Na tom poslu istrajno radi Nagib Ruzdi, jedan od najsposobnijih turskih obavestajaca. On je zvanicno clan SFOR-a s namestenjem u Zenici. Medjutim, jasno je da mu je osnovni zadatak ostvarenje "zelene transferzale", kako bi islam preko Balkana stigao do Beca i Nemacke.

Drugi krak islamskog obuhvata Evrope ide preko zemalja Magreba. Fundamentalisti se prebacuju iz Tunisa, Alzira i Maroka u Francusku, kaze Dejan Lucic. U zemlji "galskih petlova" vec ih ima preko devet miliona. Traze posebna gradjanska prava u skladu s islamskim nacinom zivota. Povlace se u geta i jacaju sopstveno osecanje identiteta. Njima upravljaju "Front islamskog spasa" i ekstremno radikalna ilegalna organizacija "Naoruzane islamske grupe " (GIA), cije su vodje Ahmed Zuaija, bivsi profesor serijatskog prava i imam dzemije u alzirskom gradu Bainenu i Abu Hudaif. Oni ne kriju da imaju pretenzije na zivotni prostor Francuza pa im u lecima i plakatama salju svoje morbidne poruke.
"Mi Alzirci i Arapi informisemo judeo-francusku populaciju, da iznad svega mrzimo Francusku i njen narod judaizovan do srzi. Mi smo vojno i politicki pobedili Francusku 1954-1962. godine, kada se svega dve hiljade slabo naoruzanih mudzahedina borilo protiv pola miliona degenerisanih vojnika francuske armije, koja je posedovala najmodernije oruzje.

TEHERANSKI CENTAR SA OKOLINOM

Mi cemo definitivno potciniti Francusku i ono sto ostaje od njenog naroda obolelog od uticaja jevrejstva i masonerije, podivljalog od homoseksualne katolicke religije, unistenog hronicnim alkoholizmom i drogama sto im mi pruzamo. U Francuskoj nas vec ima devet miliona. Sodomizujemo vasu decu kojoj se to pocinje dopadati. Mi cemo sodomizovati i "svinje" Le Pena u nasoj katedrali Notr-Dam u Parizu, koja ce se pridruziti nasim dzamijama, kojih ima sedam stotina sedamdeset od Perinjona do Denkerka. Mi na vasoj teritoriji vec imamo cetiri stotine hiljada mladih vojnika koji su stekli vojnu obuku u islamskim zemljama i Magrebu.

Dakle, Francuzi, svedite svoje racune: Vi ste gubitnici u svakom slucaju. Za vas, Francuzi, izmedju tri postoji samo jedan izbor: spakovati kofere, mrtvacki sanduk ili - to je najrazumnije - masovna konverzija u islam, kako vec cine mnogi Francuzi, svakim danom sve brojnije."
Legendarni francuski predsednik, general De Gol, razumeo je i ostro se svojevremeno suprostavio naletu islamista, tvrdi Lucic. Njegov naslednik Zak Sirak, koji danas personifikuje Francusku, s ponosom istice: "Francuska je muslimanska sila!". Nije se tome cuditi, kaze nas sagovornik ako se zna da u Val de Marnu pored Pariza javno deluje islamsko "Drustvo za obrazovanje francuskih muslimana". Ono je paravan za regrutovanje i indoktrinaciju mladih Francuza.
Pod pokroviteljstvom iranske obavestajne sluzbe ("Vebak") u Teheranu deluje jedan od najmocnijih centara za sirenje islama u svetu. Ova obavestajna sluzba "posluje" preko diplomatsko-konzularnih i trgovinskih predstavnistava u kojima su cesto zakamuflirani "pobegli" Iranci pred Homeinijevim povratkom kuci. Obelodanjeno je da je evropski centar "Vebaka" smesten u Spaniji. Medjutim, za njim po efikasnosti ne zaostaju "Vebekovi" centri u Becu, Zagrebu, Sarajevu i Sofiji. Njima je dugo godina rukovodio ajatolah Ali Falihan, clan Saveta za nacionalnu bezbednost, generalni inspektor Oruzanih snaga i clan Vrhovnog verskog suda, koji je racune podnosio samo iranskom verskom vodji i sefu drzave.

Nakon potresa u Obavestajnoj sluzbi na mocnom mestu nasledio ga je Korbou ali dori Nadzafabadi. On nije menjao vec uhodanu ofanzivnu postavu svoje Sluzbe, koju je predvodio Mahdi Camran. U odseku za planiranje i pripremu akcija zadrzao je Rezu Salaha Alafija. Balkansko podrucje vodio mu je Muhavidli Karmani, ciji je glavni rezident u Bosni bio Mohamed Pur Saleh. Iz sofijskog obavestajnog centra situaciju na Kosmetu pratio je i usmeravao Ajman al Zahari. On je dirigovao mrezom agenata u Makedoniji, Albaniji, Kosmetu, Sandzaku, Crnoj Gori i povezivao ih sa Pur Salehovom mrezom u Bosni.

Zbog otvorenog neprijateljstva prema "velikom satani", jednim delom iza iranske, strategijski stoje ruska i kineska obavestajna sluzba. I pomocu nje nastoje da "neutralisu" neprikriveno vojno-obavestajno dejstvo zemalja NATO pakta prema svojim teritorijama. Zapadna vojna alijansa sprema se za osvajanje kaspijskog basena prebogatog naftom, koje ce u dogledno vreme nestati na Bliskom i Srednjem istoku. Celim procesom upravljaju Englezi i Amerikanci, odnosno - vladari iz senke najmocnijih zemalja sveta. Oni su i obecali islamskoj sufistickoj vladi, koja je pod patronatom dvora u Rijadu, da ce zazmuriti na oba oka pred njihovim definitivnim obracunom sa Izraelom, cija geo-strateska vaznost bez nafte na Bliskom istoku gubi na znacaju. Price o jevrejskom lobiju u Americi, koji to nece dozvoliti bespredmetne su, tvrdi Dejan Lucic, jer u SAD ne postoji jevrejski vec hazarski lobi.

UDARI NA SRBIJU I NEMACKU

Hazari su judaizovano tursko pleme koje je pre desetak vekova imalo drzavu upravo na obalama Kaspijskog jezera. Jedan od ruskih knezeva tog doba razorio im je zajednicu i oni su se raselili sirom Rusije. Tokom 16. i 17. veka emigriraju u Evropu, da bi u 18. veku poceli da naseljavaju Ameriku.
Najmocniji predstavnici ovog "roda" su vodece evropsko-americke bankarske porodice - Rotsildi i Rokfeleri. Njihova finansijska imperija visestruko je utkana u brojne privredne grane Evrope, obe Amerike, Afrike, a pogotovo u industriju nafte. Samim tim, oni su Izrael "otpisali". Upregli su snage da na novootkrivenim obalama "crnog zlata", nakon deset vekova uspostave ponovo hazarsku drzavu. Planirali su da iz Turkmenistana isele tri i po miliona stanovnika i presele ih u veliku Albaniju. Zbog toga je i prave, tvrdi Dejan Lucic. Pouceni iskustvom iz ovovekovnih sukoba Jevreja i Arapa oko Palestine, reseni su da takav propust vise ne dozvole u vitalnoj zoni. Turkmenistancima ce pripretiti ruskim atomskim udarom u predstojecem sukobu s NATO, koji i ne krije vojne pretenzije ne samo na taj, vec sveukupan ruski prostor.

Paralelno s ovim planom, islamizacijom ce nastaviti da dsestabilizuju Srbiju i Nemacku, dve jedine evropske drzave sa narocito izrazenim nacionalnim osobenostima. Kada ih budu rastocili mesavinom vera i naroda prici ce konstituisanju svetske vlade. Odluceno je to u hotelu "Park Hajat" u Vasingtonu, a obelodanjuje 15. maja 1993. godine "Der Insider". Na tom skupu iza ztavorenih vrata sastale su se vodece licnosti Trilateralne komisije. Raspravljano je, da li je moguce i kako unistiti suverenitet nacionalnih drzava, uniziti ih i dovesti pod kontrolu Ujedinjenih nacija. Trilateralna komisija je jedan ogranak volsebne svetske vlade, koja se sastoji od uticajnih licnosti politickog, kulturnog, akademskog zivota i raznih medija kojima je permanentni cilj stvaranje "svetske vlade" kapitalistickog plemstva.

Na trodnevnoj konferenciji doneta je odluka da vlada SAD bude dovedena u stanje saglasnosti za preduzimanje sledecih koraka na putu ka jednoj vladi u svetu:

1. Stvaranje troclane svetske armije (Amerika, Evropa, Japan) pod komandom UN, koja ukljucuje u svakom trenutku za borbu spremnu vojsku. Vojska OUN, treba da napusti svoju tradicionalnu ulogu za sprovodjenje mira u svetu i da preduzima direktne vojne poduhvate u suverenim drzavama.

2. Izglasati odobrenje OUN da suverenim drzavama propisuje imigraciona prava, odnosno da bez saglasnosti drzavnih parlamenata i skupstina moze da im odredi koliko imigranata, azilanata i izbeglica moraju primiti. Cilj naredbe je stvaranje jedne jedinstvene ljudske rase putem mesavine ljudi i naroda.

3. Predvidjena je integracija NATO u svetsku armiju pod kontrolom OUN. Finansijska sredstva za ove zadatke Ujedinjenih nacija treba obezbediti iz nezavisnih izvora. Council of Foreing relations (CFR) kao drugi ogranak tajne svetske vlade je jos ranije predlozio uvodjenje internacionalnog poreza na avionske letove, na cenu plovidbe brodovima, na prodaju benzina. Sa ovog skupa zahtev je podnet vladi SAD da predloge usvoji. Posto je predsednik Klinton, kao i ostali clanovi vlade, pripadnik tajnih svetskih organizacija, koje dejstvuju sveukupno u istom cilju, za ocekivati je da predlog bude prihvacen.

Radomir VUKCEVIC

Књи­га Де­ја­на Лу­чи­ћа “Кра­љев­ство Ха­за­ра” је по­ста­ла оба­ве­зна ли­те­ра­ту­ра про­фе­со­ра ко­ји је чи­та­ју по шко­ла­ма кри­ју­ћи се од ко­ле­га. Де­јан Лу­чић је исто­ри­ју пре­вр­нуо као ру­ка­ви­цу и ње­ну су­шти­ну тре­снуо пред шо­ки­ра­не чи­та­о­це, ре­као нам је је­дан љу­бо­мор­ни “про­фе­си­о­нал­ни” исто­ри­чар.
Не­ки чла­но­ви Ли­бе­рал­но де­мо­крат­ске пар­ти­је, у сво­јој ба­зи, за­го­ва­ра­ју јав­но жи­го­са­ње овог пи­сца и за­бра­ну ње­го­вих књи­га “Тај­не ал­бан­ске ма­фи­је” и “Кра­љев­ство Ха­за­ра”, ваљ­да због на­ло­га сво­јих спон­зо­ра.
Де­јан Лу­чић ни­је оби­чан пи­сац и за­то је те­шко пред­ста­ви­ти га. Ре­цен­зент је “Ге­о­по­ли­ти­ке” Алек­сан­дра Ду­ги­на, са­вет­ни­ка Вла­ди­ми­ра Вла­ди­ми­ро­ви­ча Пу­ти­на.
Књи­га “Кра­љев­ство Ха­за­ра” по­све­ће­на је Деј­ви­ду Рок­фе­ле­ру и при­ја­те­љу ње­го­вих при­ја­те­ља. О Лу­чи­ћу се го­во­ри да је он са­вет­ник и кон­сул­тант “та­мо не­ких”.

• По­чи­ње­мо раз­го­вор о ге­о­по­ли­ти­ци и пи­сац нам об­ја­шња­ва шта је то “та­ла­со­кра­ти­ја”, по­јам ко­ји је код нас до­шао пре­ко Алек­сан­дра Ду­ги­на.

– По­јам “та­ла­со­кра­ти­ја” у се­би са­др­жи го­спо­да­ре мо­ра и оба­ла, то су да­нас САД и Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, као осо­ви­на плус Ка­на­да и Хо­лан­ди­ја. У тај са­вез за­хва­љу­ју­ћи Дру­гом свет­ском ра­ту уву­че­на је Фран­цу­ска а оку­па­ци­јом и Не­мач­ка и Ита­ли­ја. Да би ком­пен­зо­ва­ли фру­стра­ци­ју Не­мач­ке и Ау­стри­је, због ва­зал­ства – го­спо­да­ри мо­ра ну­де им ре­ин­кар­на­ци­ју Ау­стро-Угар­ске и про­дор на Ис­ток, али под пла­штом НА­ТО-а. Пр­ва фа­за то­га би­ло је ру­ше­ње ко­му­ни­зма, уз по­моћ ка­то­ли­чан­ства на се­ве­ру Евро­пе и ру­ше­ње Ју­го­сла­ви­је уз по­моћ ка­то­ли­ка и му­сли­ма­на. Ло­ги­чан след је био ства­ра­ње Сло­ве­ни­је и Хр­ват­ске и то под па­тро­на­том Ва­ти­ка­на, Бе­ча и Бер­ли­на, ства­ра­ње Бо­сне и Ве­ли­ке Ал­ба­ни­је у са­ве­зу са исла­ми­сти­ма.

“Та­ла­со­кра­ти­ја” ко­јом у сен­ци упра­вља­ју Ха­за­ри (Ашке­на­зи) ву­че кон­це пре­ко Бил­дер­бе­га, на опе­ра­тив­ном ни­воу-а у по­за­ди­ни се не ви­ди Ко­ми­тет-300. За нас је тај Бил­дер­бег кро­јач суд­би­не. Чи­ча Адолф Мар­ти Ах­ти­са­ри је ма­ли ку­рир, на ве­ли­ком за­дат­ку ру­ше­ња Ује­ди­ње­них на­ци­ја и ме­ђу­нар­од­ног прав­ног по­рет­ка. Циљ је ства­ра­ње оп­штег ха­о­са, што је мо­то вла­да­ра из сен­ке, “кроз ха­ос до но­вог свет­ског по­рет­ка”.
• Да­нас је на ре­ду Ко­смет, су­тра не­ко дру­ги...
– На­рав­но, ва­жно је да се на­пра­ви пре­се­дан, а он­да то по­ста­је но­во пра­ви­ло.
• Не­дав­но сте по­ме­ну­ли да је Пољ­ска са­ве­зник САД и Бри­та­ни­је про­тив Ру­си­је...
– Да, то је озби­љан вој­нич­ки на­род, али они су са­мо­гла­ви као Ср­би, и у бу­дућ­но­сти би­ће пред­мет тр­го­ви­не из­ме­ђу Не­мач­ке и Ру­си­је. Не­мач­ку ин­те­ре­су­је угаљ у Пољ­ској, као што је ин­те­ре­су­је на Ко­сме­ту. Та зе­мља мо­ра да до­ђе до го­ри­ва, јер не мо­гу се осла­ња­ти са­мо на ру­ски гас. За­то Пољ­ска чим из­гу­би ге­о­стра­те­шки зна­чај за САД пре­ста­је да бу­де бе­дем про­тив Ру­са.
• Ка­да до то­га до­ла­зи?
– Ка­да се рас­пад­не Европ­ска Уни­ја, а то је пи­та­ње вре­ме­на. По­сле то­га се пра­ви осо­ви­на Бер­лин-Мо­сква-То­ки­о, где ће Па­риз и Пе­кинг да бу­ду парт­не­ри. То ће би­ти са­вез кон­ти­нен­тал­них си­ла ко­јем ће се при­кљу­чи­ти Ја­пан и он тре­ба да ста­би­ли­зу­је Пла­не­ту.
• Хлад­ни рат САД пре­ма Ру­си­ји иза­зван је екс­пан­зи­јом Европ­ске уни­је и Ан­гло­сак­со­на­ца пре­ма Ис­то­ку, ко­ли­ко је то опа­сно?
– Опа­сно је­сте, али ми­слим да ће ра­зум и страх за­у­ста­ви­ти ко­нач­но ре­ше­ње за пла­не­ту Зе­мљу.
• Да ли је мо­жда све то игра, као прет­ход­ни хлад­ни рат ?
– За­те­за­ње од­но­са из­ме­ђу Ру­си­је и САД је и део светс­ке игре, ка­ко би оба пред­сед­ни­ка оја­ча­ли сво­је уну­тра­шње по­зи­ци­је, али и по­зи­ци­је на ме­ђу­на­род­ном пла­ну. Но­ви “хлад­ни рат” мо­же по­тра­ја­ти де­се­так го­ди­на. Ствар­ни рат ће би­ти ин­ди­рек­тан и во­ди­ће се пре­ко ма­њих др­жа­ва. Ру­си­ји од­го­ва­ра од­ла­га­ње, као и Ки­ни, а Аме­ри­ци је по­тре­бан пре­дах. “Тај­минг” им је раз­ли­чит, Си­ри­ја и Иран, као и од­нос са Из­ра­е­лом су оки­да­чи но­вог су­ко­ба. Но, на­пад на Иран је са­мо пи­та­ње вре­ме­на, ме­те на­па­да су од­ре­ђе­не чак су и об­ја­вље­не. Уни­шта­ва­ње Пер­си­је, древ­не ци­ви­ли­за­ци­је, је но­ви ге­но­цид по­сле Ин­ди­ја­на­ца, Ја­па­на­ца, Ара­па... А свет ћу­ти.

• Ја­сно нам је шта је “та­ла­со­кра­ти­ја”, а ко чи­ни кон­ти­нен­тал­не си­ле?
– То су си­ле коп­на. Пре све­га Ру­си­ја, Ки­на, Иран и Ин­ди­ја. По де­фи­ни­ци­ји при­род­ног за­ко­на то су Фран­цу­ска и Не­мач­ка, Тур­ска и Еги­пат, али оне су под па­тро­на­том “та­ла­со­кра­ти­је” и не мо­гу да го­спо­да­ре сво­јом суд­би­ном.
• За­што?
– За­то што по­сто­ји си­стем кон­тро­ли­са­ног те­ро­ри­зма ко­јим се ове др­жа­ве ла­ко уру­ша­ва­ју.
• На при­мер?
– Не­мач­ка и Ита­ли­ја – цр­ве­не бри­га­де. Фран­цу­ска, Тур­ска и Еги­пат – ислам­ски те­ро­ри­зам. Не­мач­кој се та­ко­ђе да­нас пре­ти исла­мом.

Ислам­ски те­ро­ри­зам је по­лу­га ути­ца­ја “та­ла­со­кра­ти­је” на оне кон­ти­нен­тал­не си­ле ко­је су про­ме­ни­ле свој при­род­ни та­бор.

• Хо­ће­те да ка­же­те да је рат про­тив те­ро­ра исла­ми­ста о­бич­на фар­са?

– На­рав­но. Му­сли­ман­ску бра­ћу у Егип­ту су на­пра­ви­ли Бри­тан­ци, Та­ли­ба­не Аме­ри­кан­ци, Осама Бин Ла­ден је њи­хо­ва играч­ка, а Ал Џа­зи­ра (гла­си­ло му­сли­ма­на) је ме­диј­ски про­је­кат МИ-6 и Мо­са­да. То је гла­си­ло пре­ко ко­га се огла­ша­ва­ју исла­м­ски те­ро­ри­сти кад год то тре­ба “та­ла­со­кра­ти­ји”. Да ли тре­ба да вам ка­жем да су и те­ро­ри­сти му­сли­ма­ни Ал­бан­ци та­ко­ђе са­ве­зни­ци САД? Да ли тре­ба да вам от­кри­јем ЦИЕ, БНД и Иран­ске тај­не слу­жбе БЕ­БАК у Бо­сни и у Ра­шкој обла­сти. Да ли ми­сли­те да иза Ва­ха­бит­ског ислам­ског фун­да­мен­та­ли­зма (ко­ји до­ла­зи из Са­у­диј­ске Ара­би­је) – не сто­ји ЦИА? Тај по­крет де­лу­је и у Че­че­ни­ји про­тив Ру­са. Ко ­је у по­за­ди­ни? Па ЦИА, а из­над Бил­дер­берг, Три­ла­те­рал­на ко­ми­си­ја, Са­вет за ино­стар­не по­сло­ве (ЦФР), Кра­љев­ски ин­сти­тут, а он­да као ка­па – Ко­ми­тет 300.Све је то ор­га­ни­зо­ва­на ха­зар­ска ма­фи­ја.

• За­што је “та­ла­со­кра­ти­ја” про­тив Ср­ба?
– За­то што су про­тив Ру­са. А ми смо по де­фи­ни­ци­ји “та­ла­со­кра­ти­је” пред стра­жа Мо­скве, са­да Пу­ти­на. Због на­ше уло­ге пред стра­же Ру­си­ји, по­би­је­ни су и про­те­ра­ни Ср­би у Хр­ват­ској у Дру­гом свет­ском ра­ту, под Па­ве­ли­ћем (бри­тан­ско-ита­ли­јан­ским аген­том) – и на кра­ју XX ве­ка под Туђ­ма­ном (Ха­за­ром) не­мач­ко-ва­ти­кан­ским аген­том, ко­ји је имао сна­жан линк пре­ма Бри­тан­ци­ма и Аме­ри­кан­ци­ма. Не за­бо­ра­ви­те, Ср­би су про­те­ра­ни из Хр­ват­ске уз по­моћ Аме­ри­ка­на­ца.
• А Бо­сна?
– Бом­бар­до­ва­њем од стра­не Аме­ри­ка­на­ца, и на­о­ру­жа­ва­ње Хр­ва­та и му­сли­ма­на од стра­не Не­мач­ке и ислам­ских зе­ма­ља, пла­но­ве и обу­ку су од­ра­ди­ли Аме­ри­кан­ци пре­ко пен­зи­о­ни­са­них ге­не­ра­ла. Да се Ср­би бр­зо не би се­ти­ли.
• Ко­со­во и Ме­то­хи­ја?
– Без­оч­на агре­си­ја уз по­моћ те­ро­ра од стра­не “та­ла­со­кра­ти­је” и ње­не пе­сни­це НА­ТО.

• Цр­на Го­ра?
– Да би се Ср­би­ја од­во­ји­ла од мо­ра, од­но­сно у по­за­ди­ни Ру­си­ја – ко­јој тре­ба по­мор­ска ба­за у Ја­дра­ну од­во­је­на је Цр­на Го­ра од Ср­би­је. Са­да је про­цес кро­а­ти­за­ци­је Цр­не Го­ре и ње­ног пре­ла­же­ња на уни­ју за де­се­так го­ди­на.
• Зна­чи Цр­на Го­ра по­ста­је Ју­жна Хр­ват­ска?
– Она ће би­ти “цр­ве­на Хр­ват­ска” и тај тер­мин је де­фи­ни­сан.
• Вој­во­ди­на?
– Пла­ни­ра­но је да се од­во­ји од Ср­би­је по­сле от­це­пље­ња Ко­сме­та. То ће се учи­ни­ти уз по­моћ аген­ту­ре ко­ја је са­чи­ње­на од пла­ће­них по­ли­ти­ча­ра.– Ма­мац ће би­ти се­па­рат­но при­ма­ње Вој­во­ди­не у Европ­ску Уни­ју због бо­љег жи­во­та гра­ђа­на Вој­во­ди­не. Вој­во­ди­на тре­ба да се од­во­ји од на­зад­них Ср­би­ја­на­ца – ге­џа. Па­ра­лел­но са тим пла­ном ов­де је до­нет за­кон да стран­ци мо­гу да ку­пу­ју зе­мљи­ште та­ко да су тај­ку­ни са ту­ђим па­ра­ма по­ку­по­ва­ли зе­мљу уз га­ран­ци­ју – ко­ју ће пре­не­ти на пра­ве вла­сни­ке ка­да за то до­би­ју на­лог. Уз­гред, по­кре­ће се и про­цес вра­ћа­ња имо­ви­не про­те­ра­ним Нем­ци­ма. То мо­же би­ти мач над “Вој­во­ђа­не­ри­ма” ка­ко их на­зи­ва­ју ау­то­но­ма­ши.
• Ма­ке­до­ни­ја?
– Ма­ке­до­ни­ја ће се по­де­ли­ти на Ис­точ­ну Ма­ке­до­ни­ју и би­ће до­де­ље­на Бу­гар­ској за до­са­да­шњу ло­јал­ност и на За­пад­ну ко­ја ула­зи у са­став Ве­ли­ке Ал­ба­ни­је.– За пет до де­сет го­ди­на, ако се Ма­ке­дон­ци не про­бу­де.
• Грч­ка?
– Бри­тан­ци обе­ћа­ва­ју Гр­ци­ма за­шти­ту од Ал­ба­на­ца ако Грч­ка бу­де ко­о­пе­ра­тив­на. Али, Ал­бан­ци су на­пу­ни­ли Грч­ку са 750 хи­ља­да сво­јих рад­ни­ка и то је за Гр­ке тем­пи­ра­на бом­ба.
• НА­ТО?
– НА­ТО је ва­зал­на вој­ска “та­ла­со­кра­ти­је” ко­ја се ин­спи­ри­ше по­мор­ском им­пе­ри­јом – Ри­мом. На­пад НА­ТО на Ср­бе 1999. го­ди­не био је пре­се­дан, ка­ко би ова ор­га­ни­за­ци­ја иза­шла из сво­јих пра­ви­ла и пре­тво­ри­ла се у офан­зив­ну си­лу ко­ја ће сле­ди­ти “та­ла­со­кра­ти­ју” кад год за­тре­ба.
• Где иде НА­ТО у бу­дућ­но­сти?
– НА­ТО тре­ба да се ши­ри на Ис­ток ка­ко би са ју­жне стра­не до­шао ис­под Ру­си­је и са за­пад­не што бли­же Ки­ни. Ко­нач­ни циљ је де­фи­ни­сан, по­де­ла Ру­си­је на че­ти­ри де­ла и за­у­ста­вља­ње ки­не­ске екс­пан­зи­је.
• Ки­на?
– Ки­на има сво­ју спе­ци­фич­ну по­ли­ти­ку, она рет­ко ула­зи у кон­флик­те али ка­да то учи­ни она је до­след­на. Ки­не­ска оба­ве­штај­на слу­жба зна за све под­ри­вач­ке пла­но­ве Ко­ми­те­та 300, тј. “та­ла­со­кра­ти­је”. Због то­га она мно­го ула­же у раз­вој кон­тра­о­ба­ве­штај­не слу­жбе у зе­мљи, али и у оба­ве­штај­ну мре­жу на За­па­ду и у Ја­па­ну, Тај­ва­ну, али и у Па­ки­ста­ну.
• Ки­на се на­о­ру­жа­ва?
– Вр­ло озбиљ­но, ку­пу­је оруж­је од Ру­си­је, ку­пу­ју и фа­бри­ке, и на­уч­ни­ке. Сви ру­ски на­уч­ни­ци, ко­ји ни­су ан­га­жо­ва­ни у сво­јој зе­мљи, до­би­ли су блан­ко фи­нан­сиј­ску по­ну­ду од Ки­не, да до­ђу и по­мог­ну. Ки­на ће за 50 до 100 го­ди­на би­ти ве­ли­ки го­спо­дар не са­мо огром­ног де­ла Ази­је већ и Афри­ке. Они су та­мо кре­ну­ли у ин­ве­сти­ци­је. То им је по­ну­ђе­но као ма­мац – да би би­ли мек­ши. Но, са­рад­ња Ру­си­је и Ки­не због то­га не сла­би.
• Ин­ди­ја?
– Ин­ди­ја на вра­ту има Па­ки­стан ко­ји је ин­стру­мен­та­ли­зо­ван од За­па­да – да бу­де ка­мен око вра­та Ин­ди­ји – а у дру­гом пла­ну и Ру­си­ји. Но, Пу­тин се лу­ка­во сна­шао и по­ста­вио као парт­нер, а не као хе­ге­мон му­сли­ман­ском све­ту – ко­ји За­пад гу­ра у свет­ски рат.
• Иран?
– Иран, у по­за­ди­ну има Ру­си­ју и Ки­ну. План је да се Аме­ри­ка упе­ца на Иран ка­ко би се ње­на вој­ска ла­га­но раз­ву­кла пре­ко Ав­га­ни­ста­на, Ира­ка и Ира­на. За оку­па­ци­ју ово­ли­ких те­ри­то­ри­ја Аме­ри­ка и НА­ТО не­ма­ју до­вољ­не ка­па­ци­те­те. Због то­га ће САД пре­ма Ира­ну ићи са ва­зду­шним уда­ри­ма чак и са упо­тре­бом ма­лих атом­ских бом­би. Иран ће на то од­го­во­ри­ти бом­бар­до­ва­њем Из­ра­е­ла.
• Си­ри­ја сто­ји Аме­ри­ци као про­блем у том по­хо­ду на ислам­ске зе­мље?
– Да, за­то се Си­ри­ја при­бли­жи­ла Ира­ну, а она је ра­ни­је би­ла бли­ска са СССР. То зна­чи да Си­ри­ја гра­ви­ти­ра пре­ко Ира­на, Ру­си­ји и Ки­ни. Ства­ра се блок кон­ти­нен­тал­них зе­ма­ља про­тив на­до­ла­зе­ће “та­ла­со­кра­ти­је”.
• Де­мо­кра­те у САД су про­тив вој­не екс­пан­зи­је, про­тив ра­та?
–Не. Не по­сто­ји у Аме­ри­ци оп­ци­ја де­мо­кра­те и ре­пу­бли­кан­ци. То су ле­ва и де­сна ру­ка, мо­зак је је­дан и он је у струк­ту­ра­ма вла­да­ра из сен­ке. Аме­ри­ка је ин­стру­мен­та­ли­зо­ва­на, као и Бри­та­ни­ја. “Та­ла­со­кра­ти­ју” чи­не го­спо­да­ри по­ли­ти­ке, ко­ји не из­ла­зе на из­бо­ре – они на­след­но вла­да­ју. Ко су они, са­зна­ће­те чи­а­тју­ћи “Огле­да­ло”.

(nastavice se....)

• По ва­ма Тре­ћи свет­ски рат је бу­дућ­ност?
– Из­ве­сна бу­дућ­ност. Им­пе­ри­ја во­ђе­на скри­ве­ним упра­вља­чи­ма мо­ра да тре­ну­т­но ­напра­ви пре­дах до великог рата.
• До­кле?
– Мо­жда док не оде Пу­тин. То зна­чи да ће бив­ши шеф ЦИЕ Ро­берт Гејтс по­ку­ша­ти да се на­го­ди са Вла­ди­ми­ром Вла­ди­ми­ро­ви­чем, опе­ра­тив­цем КГБ у Ис­точ­ној Не­мач­кој ко­ји је на­вод­но ра­дио у оде­ље­њу “Т” (тех­нич­ка шпи­ју­на­жа), ка­ко би ње­го­ва по­др­шка Ира­ну би­ла сма­ње­на. То мо­же да се до­го­ди, али ту се ни­ка­да не зна шта је ме­ра ства­ри. У том по­га­ђа­њу је и Ср­би­ја, од­но­сно Ко­смет. Ми­слим да ће се на­ћи ком­про­ми­сна фор­му­ла зва­на ус­по­ре­но кре­та­ње у круг.
• За­што би Ко­смет ин­те­ре­со­вао Ру­се?
– Из истог раз­ло­га за­што ин­те­ре­су­је и Аме­ри­кан­це.
• Али Аме­ри­ка је ја­ча?
– Мо­жда тре­нут­но, али ње­на сна­га има рок тра­ја­ња. За де­сет го­ди­на све ће би­ти пот­пу­но дру­га­чи­је.
– Ки­на ће по­ста­ти свет­ски хе­ге­мон и ба­ци­ће очи на огром­но про­стран­ство Си­би­ра у ко­јем жи­ви све­га 20 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка. Та­да ће Ру­си­ји би­ти по­треб­на Аме­ри­ка и обр­ну­то.
• За­што се он­да, ако ће све то би­ти та­ко, као иде­ал сва­ком об­ра­зо­ва­ном и па­мет­ном Ср­би­ну на­ме­ће Европ­ска уни­ја као циљ ко­јем тре­ба да те­жи?
– То је кла­сич­но ис­пи­ра­ње мо­зга. Ин­док­три­ни­ра­ни Евро­пом не­ће­мо схва­ти­ти об­ма­ну. Европ­ска уни­ја на­ма не до­зво­ља­ва да у њу уђе­мо. Евро­па за нас мо­же да сја­ји са­мо из да­љи­не. То је мо­жда и бо­ље, јер из­бли­за је че­мер и јад, о ко­ме кон­тро­ли­са­ни ме­ди­ји у Ср­би­ји не ­сме­ју да пи­шу.
• На­ши ме­ди­ји?
– На­ши, а њи­хо­ви. А све ви­ше на­ши по­ста­ју њи­хо­ви.
• Па шта је он­да исти­на о Евро­пи?
– Цр­ве­на за­ста­ва са Кре­мља пре­ба­че­на је у Бри­сел. СССР је умро, ро­ђе­на је Европ­ска уни­ја. То је иста по­зо­ри­шна пред­ста­ва мле­тач­ких тр­го­ва­ца, ко­ја се игра на но­вој сце­ни. Со­вјет­ски гра­ђа­нин – за­ме­њен је европ­ским гра­ђа­ни­ном. Ру­бља – евром. Чак су и го­спо­да­ри обе уни­је ро­ђа­ци из истог пле­ме­на.
• Да се вра­ти­мо Ко­сме­ту.
– Сла­жем се, то је пи­та­ње где сви Ср­би на Пла­не­ти Зе­мљи тре­ба да по­тег­ну сво­је ве­зе ме­ђу вла­да­ри­ма из сен­ке и код Пу­ти­на и код Бу­ша. Ко­смет­ска бит­ка во­ди се са­да тај­но, и не­ма ко­нач­ног ре­ше­ња.

Пре ко­нач­ног ре­ше­ња би­ће је­дан но­ви бал­кан­ски рат. Ал­бан­ци су се по­ла­ко­ми­ли и не­ће се за­у­ста­ви­ти док не на­пра­ве Ве­ли­ку Ал­ба­ни­ју, а то мо­гу да учи­не тек кад на власт у САД по­но­во до­ђу де­мо­кра­те. Ми ства­ри око Ко­сме­та мо­ра­мо за­вр­ша­ва­ти пре­ко Пу­ти­на и Бу­ша уз Бо­жи­ју по­моћ.
• Али Ви пред­ви­ђа­те но­ви бал­кан­ски рат?
– То је ре­ал­ност, чвр­сту ко­а­ли­ци­ју мо­ра­ју да чи­не Грч­ка, Ср­би­ја, Ма­ке­до­ни­ја и Цр­на Го­ра, све зе­мље ко­је су угро­же­не шип­тар­ским те­ро­ром. Ако се то не до­го­ди, ако се као са­да, бу­де­мо су­прот­ста­вља­ли по­је­ди­нач­но – сви ми мо­же­мо да се па­ку­је­мо. За мање од 50 го­ди­на глав­ни град ве­ли­ке Ал­ба­ни­је би­ће Со­лун. За­то, пре­ста­ни­мо да при­ча­мо бај­ке ка­ко ће­мо на те­рор од­го­ва­ра­ти мол­бом да нас НА­ТО бра­ни. Па кад је Ср­бе не­ко дру­ги бра­нио?!

• Пи­та­ње ко­је се увек по­ста­вља и оста­је без од­го­во­ра: ода­кле Вам сви ти по­да­ци? За ко­га ра­ди­те?
– А што то не пи­та­те Бо­ри­са, Че­ду, Чан­ка, Ве­сну, Сви­ла­но­ви­ћа... Пра­ти­те траг нов­ца ко­ји во­ди до тих осо­ба, про­у­чи­те њи­хо­во окру­же­ње и пра­ти­те њи­хо­ве ве­зе и ви­де­ће­те за ко­га они ра­де. Сви ти пу­те­ви во­де до Гор­дог Ал­би­о­на и Зи­да пла­ча.
• Али на­ше са­да­шње во­ђе, упр­кос све­му твр­де да је на­ше ко­нач­но ис­хо­ди­ште ута­па­ње у Европ­ску уни­ју и НА­ТО.
– Европ­ска уни­ја је ви­ше пу­та пра­вље­на, за вре­ме Кар­ла Ве­ли­ког, На­по­ле­о­на, Хи­тле­ра. Ево и са­да. Та за­јед­ни­ца је не­при­род­на тво­ре­ви­на ко­ја је сво­је на­ста­ја­ње по­че­ла пљач­ком соп­стве­ног ста­нов­ни­штва. Се­ти­те се пре­тва­ра­ња мар­ке у евро, а по­сле то­га ни­ве­ла­ци­је це­на. Европ­ска уни­ја је на­пра­вље­на од мле­тач­ких тр­го­ва­ца и њи­ма слу­жи. Ин­ду­стри­ја Евро­пе уми­ре, а оно што је ви­тал­но се­ли се у Ки­ну.

• А Евро-Атлантске ин­те­гра­ци­је?
– Циљ те при­че је да им да­мо вој­ску за по­ход на Ис­ток, и да у Ср­би­ји рас­по­ре­де ра­ке­те ко­ји­ма би га­ђа­ли Ру­си­ју. Евро­па и НА­ТО су там­ни ви­ла­јет, сви ће се ка­ја­ти ко­ји уђу у то ко­ло. Су­коб је по­чео, и стра­да­ће сви ко­ји су у ње­га уме­ша­ни.

За­то, бу­ди­мо евро-скеп­ти­ци, као сви ин­те­лек­ту­ал­ци у Па­ри­зу, ко­ји ни­су на плат­ном спи­ску Рот­шил­да и Со­ро­ша. У Евро­пу и НА­ТО пу­туј­мо по­ла­ко, на­да­ју­ћи се да ће бар овај рат про­ћи без нас. Че­твр­ти рајх иде на Ис­ток.

С. Ве­се­ли­но­вић

Tirana 14 ottobre 2011

Tirana entra nel cuore della Massoneria europea: il 14 ottobre nasce la Gran Loggia d'Albania
Si realizza un sogno della Libera Muratoria europea: Venerdì 14 ottobre, a Tirana, nascerà ufficialmente la Gran Loggia d'Albania. L'evento, particolarmente atteso, vede il Grande Oriente d'Italia tra i fondatori della Fratellanza albanese, in veste di Gran Loggia Madre. Con il Gran Maestro Gustavo Raffi, che ha fortemente creduto nel progetto di installare la Gran Loggia, saranno presenti 12 Gran Logge e le rappresentanze delle comunioni massoniche europee.
La cerimonia di installazione verrà officiata dal Segretario Generale della Conferenza Mondiale delle Gran Logge, Thomas Jackson, dal Gran Maestro del Grande Oriente d'Italia, dal Gran Maestro di Grecia, Nicolaos Vourgidis e dal Gran Maestro di Serbia, Petar Kostic.
Dell'iniziativa e della formazione ai Fratelli assicurata dal G.O.I. erano state informate la Conferenza delle Gran Logge del Nord America, tenutasi nel febbraio scorso a Denver e la Conferenza Mondiale che si è celebrata a giugno a Cartagena. Il Gran Maestro Raffi, in occasione della Gran Loggia di Serbia, ha annunciato la costituzione della Gran Loggia d'Albania.
Si compie così un percorso iniziato nel 2008, quando in seno al Grande Oriente d'Italia furono costituite tre logge in Albania, iniziando all'Arte Muratoria solo i Fratelli ivi residenti. Una vicinanza concreta ai Fratelli albanesi, nel solco della tradizione di Palazzo Giustiniani che in questi anni, seguendo le indicazioni della Gran Maestranza, ha supportato la creazione e lo sviluppo della Libera Muratoria dei Paesi che si sono affrancati dalle dittature e dai totalitarismi di ogni colore, Superato il periodo di gestazione e vagliati i candidati con una precisa selezione volta a eliminare sul nascere il rischio di infiltrazioni da parte di faccendieri, avventurieri e personaggi riciclati del passato regime dittatoriale, la Massoneria albanese presenta il volto nuovo dei giovani e delle energie positive.
Da Tirana viene perciò un messaggio forte: la Libera Muratoria unisce lì dove nel mondo profano sussiste invece odio etnico o religioso, divisioni per credo o appartenenze. Il fatto che serbi e greci, storicamente in conflitto con gli albanesi, siano protagonisti di questo evento, è un messaggio di luce per l'uomo. E un segno di speranza per la storia europea.

Per Prenotazioni ed Informazioni

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Drustvo&clanak=301976&datum=2011-10-17



VELIKI MAJSTOR VELIKE LOŽE CRNE GORE ADVOKAT NOVICA JOVOVIĆ TVRDI DA SU SLOBODNI ZIDARI NA FOTOGRAFIJI SA SKUPA U SPUŽU SAMOZVANI MASONIVuković, Jelić i Drecun su foliranti~Oni koji su na fotografiji prepoznali ličnosti iz političkog i javnog života Crne Gore trebalo bi da znaju da ti ljudi ne pripadaju nijednoj regularnoj slobodnozidarskoj organizaciji na svijetu, kazao je JovovićPoznati podgorički advokat Novica Jovović, koji se predstavlja kao veliki majstor Velike lože masona u Crnoj Gori kazao je juče da je grupa slobodnih zidara, među kojima su dvojica poslanika DPS-a, Miodrag Vuković i Zoran Jelić, neregularna i takozvana nepriznata paraloža. On u izjavi za "Dan" tvrdi da svi koji su prisustvovali sastanku u Spužu, a čija je fotografija objavljena u novinama, ne pripadaju nijednoj regularnoj loži.
- Jedna fotografija i tekstovi objavljeni ovih dana u crnogorskim medijima su ponovo skrenuli pažnju javnosti na masone ili slobodne zidare, njihove aktivnosti, duhovnost i filozofiju, izazivajući različite dobronamjerne i nedobronamjerne komentare. Kao i u nekim ranijim slučajevima, nedovoljno obaviješteni ljudi ni sada nijesu pravili razliku između regularnih masonskih organizacija i onih koje su samozvane ili iregularne. U slučaju objavljene fotografije, na kojoj se vide ljudi obučeni u karakteristične odore i scenografija karakteristična za masonski hram, javnost treba da zna da ona ne prikazuje članove Velike lože Crne Gore, jedine suverene regularne masonske vlasti u našoj zemlji, niti bilo koji od hramova u kojima rade braća regularni crnogorski masoni. Oni koji su na fotografiji prepoznali ličnosti iz političkog i javnog života Crne Gore trebalo bi da znaju da ti ljudi ne pripadaju nijednoj regularnoj slobodnozidarskoj organizaciji na svijetu, iako svoju organizaciju nazivaju velika regularna masonska loža Crne Gore, niti ih priznaje bilo koja od regularnih slobodnozidarskih velikih loža - tvrdi Jovović.
Takozvana Velika regularna masonska loža Crne Gore, kako je pojasnio, nije nastala prema odgovarajućim pravilima koja se poštuju u regularnoj masoneriji, niti se pridržava principa koji obavezuju svjetsku regularnu masoneriju.
- Da bi neka Velika loža bila regularna, ona mora biti organizovana na principima i kriterijumima propisanim Bazičnim principima regularnosti Ujedinjene velike lože Engleske, koje, pored ostalog, propisuju da samo muškarci mogu da budu članovi loža. Želim da podsjetim na to da je prva regularna slobodnozidarska loža u Crnoj Gori osnovana 1993. godine. Riječ je o Loži "Montenegro", koja je, kao i tri kasnije osnovane lože ("Zora", "Luča Mikrokozma" i "Garibaldi") radila pod okriljem Velike regularne lože Jugoslavija sve dok Crna Gora nije postala samostalna država, što je bio preduslov za formiranje Velike lože Crne Gore i unošenje svjetlosti u nju. U skladu sa tim, Velika loža Crne Gore je formirana 3. juna 2006. godine (na dan kada je proglašena i država Crna Gora), a svečani čin unošenje svjetlosti se desio 12. maja 2007. godine ili, prema masonskom računanju vremena, 6007. godine svjetlosti (A.L) - naveo je Jovović.
Jedan broj braće, kako je dodao, članova Velike lože Crne Gore je, po slobodnoj volji, odlučio da javnosti otkrije svoju pripadnost slobodnim zidarima.
- Pokušavajući da zadovolje radoznalost crnogorske javnosti u vezi sa ovom intrigantnom temom, pojedini mediji su objavili više imena crnogorskih građana i doveli ih u vezu sa ovom masonskom organizacijom. Ne dovodeći u pitanje pravo medija da objavljuju i te vrste informacija, skrećem pažnju da među objavljenim imenima ima jedan broj onih koji ne pripadaju Velikoj loži Crne Gore, niti su ikada bili njeni članovi. Ogriješio bih se o principe i masonsku zakletvu kada bih govorio ko jeste, a ko nije slobodni zidar, jer svaki mason ima pravo da otkrije ili zataji svoju pripadnost ovoj časnoj organizaciji, čiji je cilj da svakom pojedincu pomogne da postane čovječniji i time podesnijim za gradnju ljudskog društva kao hrama humanosti - naglasio je veliki majstor Velike lože Crne Gore Novica Jovović.
M.V.RakČeviĆ

Nepoznati motivi "lažnjaka"
Novica Jovović je izrazio žaljenje što u Crnoj Gori postoji neregularna loža i kazao da mu nije jasan motiv za tako nešto.
- Uvijek sam sa žaljenjem komentarisao činjenicu da na teritoriji na kojoj suverenu masonsku vlast ima Velika loža Crne Gore postoji i djeluje samozvana masonska organizacija. Svoje žaljenje iskazujem i ovom prilikom, ne ulazeći u motive i ciljeve njihovog djelovanja - kazao je on.

AKACIJA
Iznad tri stepena Plave Lože uzdižu se dve velike grane viših stepenova Slobodnog Zidarstva. Pored toga što svi Masoni nepobitno priznaju suverenost i celovitost simboličnog znanja i iskustva Plave Lože čitavi nizovi viših stepenova se uzdižu kao dalje lekcije i dalje usavršavanje Majstora Masona.

Simbolično znanje Jovanovskih stepenova je kompleksno učenje o čoveku i univerzumu i zaista sve što sledi u višim stepenovima se odista može prepoznati i zaista se poznaje iz ta prva tri stepena kao usavršavanje mnogih ljudskih osobina i suočavanje sa izazovima duše.

Pored toga što postoji izuzetno mnogo uporednih redova sa svojim strukturama i mnogolikim nazivima stepenova svi oni se uklapaju u dva osnovna sistema, Obred Jorka i Škotski Obred. Ova dva sistema su neprikosnoveno najrašireniji i najcelovitiji sistemi viših stepenova Masonerije.

Ono što čini vezu ova dva sistema i vezu kojom su oni povezani jeste Misterija Kraljevskog Svoda i otkrivanja Tajne Reči, koja je u trećem stepenu bila izgubljena. To je veoma bitna veza i okosnica dubokih misterija ezoteričnog znanja koje se nazire i isplivava u višim stepenovima.


Ezoteričnost sama po sebi nije cilj viših stepenova, ali je upravo iz njih iznedreno dosta hermetičnih ideja koje su obeležile tok i održavanje tajnih znanja. Takođe, iako u višim stepenovima stičemo moralna i etička znanja, uz primenu istorije i filozofije ta specifična ezoteričnost se održala u vibracijama tajnih reči i znakova, a pogotovo u izvesno postojanje Ogranka Masonerije koji kao senka prati Jork i Škotski obred, a koji sam po sebi i svom izjašnjavanju daje naglasak na otvorenosti inicijata ka hermetičnom, okultnom, alhemijskom i kabalističkom znanju. Taj treći ogranak jeste Devni i Primitivni Obred Memfisa i Mizraima.

U Jork Obredu, iznad prva tri stepena uzdižu se tri grupe po tri stepena. Te tri grupe su Odeljak Majstora Znaka, Kriptični Red i Viteški Red. Majstora znaka čine stepenovi Bivšeg Majstora, Veoma Izuzetnog Majstora i Majstora Kraljevskog Svoda. Kriptične stepenove čine Kraljevski Majstor, Izabrani Majstor i Nadasve Izuzetni Majstor, a Viteške stepenove tj. Redove čine Znameniti Red Ruže i Krsta, Red Malte i Red Hrama.

U Škotskom Obredu nad tri stepena se uzdiže još 30 viših koji su razdeljeni u Ložu Usavršavanja, Savet Prinčeva Jerusalima, Suvereni Odeljak Prinčeva Ruže i Krsta, Suvereni Savet Vitezova Kadoša, Konzistorijum i Vrhovnog Saveta Škotskog Obreda.

Iako mnogi veruju da je treći stepen, Majstor Mason, najviši stepen u Masoneriji, te iako svi priznaju to zvanično, nezvanično, oni koji teže daljem usavršavanjem shvataju da nakon toga mora slediti još nešto što nadopunjuje osnovna simbolična znanja. Shvata se da viši stepenovi jesu dalje napredovanje na stazi samospoznaje. Uviđa se da Akacija koja je bila na grobu Majstora Hirama Abifa znači nešto više. Akacija predstavlja više stepenove, Akacija zna tajnu.

Na početku moramo prihvatiti jednu vrlo ozbiljnu činjenicu, a to je da u Jork Obred mogu ući samo oni koji ispovedaju Hrišćansku veru, a da je Škotski Obred otvoren za sve. To je u neku ruku razumljivo sa stanovišta da se u višim stepenovima Jorka akcenat daje na Viteštvo, tj. na pripadnost Redu Hramovnika koji su čuvari Hrišćanstva, dok nasuprot tome Škotski Obred putem svojih misterijskih i alegorijskih rituala otvara vrata za lično usavršavanje svima, dajući mogućnost da svaki vernik shvati učenja viših stepenova kroz dramatiku i lekcije stepenova u odnosu spram svoje vere.

Kao što je napomenuto stepen Kraljevskog Svoda postoji i u jednom i u drugom Obredu, ali je put do tih stepenova dijametralno nasuprotan, nadopunjujući i inspirativan. Ova dva Obreda tako predstavljaju dve struje ili dve škole znanja, koje na stazu samospoznaje gledaju sa dve tačke dajući inicijatima mogućnost sagledavanja prirode stepenova sa različitim iskustvima i poukama. Tako, dok se u Škotskom Obredu susrećemo sa nizom stepenova u kojima se prati potraga za ubicama Majstora Hirama, izvršenje kazne i osvete na razne načine, kao i sakupljanje onih koji su moralno i etički pročišćeni i posvećeni pod okrilje Velikog Kralja Solomona i njegove upravne vlasti koja usmerava gradnju Hrama, u Obredu Jorka se stiče znanje o samoj izgradnji Solomonovog Hrama.

Stepen Kraljevskog Svoda je mesto ukrštanja dva Obreda, mesto njihovog dodira i međusobnog priznavanja tradicije. To je mesto ukrštanja životnih sila viših stepenova. To je stepen koji razotkriva devet lukova drevnog Hrama u kome je sačuvana Tajna Reč Majstora Masona.

U stepenu Kraljevskog Svoda u Obredu Jorka, koji važi za predivnu ceremoniju, kandidat prati uništenje Hrama Kralja Solomona, sedamdeset godina zarobljeništva u Vavilonu i konačni povratak u Svetu Zemlju da bi se pomoglo u ponovnoj izgradnji Hrama za Najvišeg Boga.

Bitan stepen je i Majstor Znaka, koji na izvestan način nadopunjuje stepen Pomoćnika u kome iako neshvaćen, zanemaren i odguran Neko može odbačeni kamen načiniti Ugaonim Kamenom. Za ovaj stepen je naravno, bitan Znak. Ovaj znak je trostruki Tau u Trouglu. Na prvi pogled on može simbolisati svetost tri stepena Plave Lože i njihovu povezanost u Jednu celinu koja omogućava izgradnju Hrama u koji bi se nastanio Sveti Duh kada se Hram izgradi. Taj simbolični trougao je i spuštanje Carstva Nebeskog.

Iako je kandidat za Majstora Znaka vredni radnik, Majstor na gradilištu, jedan od Majstora može shvatiti šta Znak predstavlja i time pronaći pravi Kamen za utvrđivanje čvrstine Hrama koji se gradi. Svaki Majstor doprinosi izgradnji, znajući simbolizam i strukturu na kojoj počiva Hram, a ono što za Hrišćane Obreda Jorka uvek jeste središnja misterija je Vera u Isusa Hrista.

Sam Znak ovog stepena ima izuzetnu važnost. Ona se ogleda u tome što povezuje kroz vreme i prostor sve Hramove koji su bili građeni za Boga - Enohov hram, Solomonov hram, Herodov hram i u današnje vreme Roslinsku kapelu. Ono što je bitno za ove hramove je veza kroz prepoznavanje Znaka Trostrukog Tau. Ono što je veza svakog od ovih hramova je što se u Svetinji nad Svetinjama u Hramu, u posebnoj odaji čuvao Zavetni Kovčeg.

Budući da je Zavetni Kovčeg temelj hrišćanske, monoteističke vere tako i sam Znak predstavlja mesto u kome je utemeljena sila božanskog uticaja na Zemlji. Ono što se nalazi u Zavetnom Kovčegu je vrednije od svog zlata koje sija oko njega. Znak označava mesto ukorenjivanja duhovne sile Masonskih Obreda. Te sada vidimo da dok su jedni služitelji Kralja Solomona sprovodili Pravdu, drugi su bili zaduženi za nastavak izgradnje Hrama.

Bitno je takođe uvek imati u svesti da osveta i sprovođenje pravde u višim stepenovima Škotskog Obreda predstavlja ličnu samo-analizu i introspekciju, spoznavanje svojih osobina, utvrđivanje vrlina na sagledanim i savladanim ličnim manama, dok nastavak gradnje može da se izvrši samo ako se te osobine istinski manifestuju. Dva Obreda praktično ne mogu da postoje jedan bez drugog. Oni su civilizacijska okosnica duhovnog postignuća putem moralnih i etičkih sistema usavršavanja. Stalnim suočavanjem sa misterijama i lekcijama ovih stepenova Ljudi bivaju vođeni ka evoluciji i napretku. Hram Duha se gradi.

Stepen Kraljevskog Svoda je vrhunac jednog niza u procesu Inicijacije, vrhunac pouka koje proističu iz Simboličnih stepenova. Što je naizgled bilo izgubljeno - nađeno je.

Nakon oslobađanja od višegodišnjeg zarobljeništva narod se ponovo angažuje na izgradnji Hrama i baš tada dolazi do otkrića koje baca svetlo na najveće od svih Masonskih blaga - dugo izgubljenu Reč Majstora Masona. Ovo Ime upotpunjuje svo Masonsko znanje i daje stalnu inspiraciju na stazi samospoznaje.

Prva pouka je da se narod tj. svekolike osobine moraju pročistiti od nevrlina, da bi zatim lično čovek u radu na sebi zalazio u svoje dubine duše i otkrivao misterije vlastite kreacije - onoga kako ga je Bog, Veliki Neimar svih svetova načinio, da bi u samom središtu sebe našao tu Reč, tu suštinsku Vibraciju koja je Ime Boga - da bi u samom središtu sebe našao Boga - spoznao Boga.

Jork Obred i Škotski Obred slave ovaj stepen kao centralnu spoznaju na putu viših stepenova. Ko ovo ne spozna ne može svoju prirodu usmeriti još više, a više znači da je samospoznaja izvršena i da iz nje sledi služenje čovečanstvu na suptilnijim i moćnijim nivoima - a to ne može činiti neko ko nije potpuno odan Duhu Božijem, ko sebe ne poznaje i ko ne vidi taj Duh u svemu i svim ljudima Sveta.

Da Majstor Hiram nije poznavao ovu tajnu kako bi je sačuvao za sebe i odneo je u grob? Da li se to može saopštiti drugima i da li se ona može razotkriti onima koji je nisu vredni? Ne. Ta Tajna obitava u ljudima i na silu i prevaru putem izdaje i manipulacije se ne može otkriti. Ova Tajna time jeste potpora na kojoj svaki Majstor Mason zasniva svoj Rad. U smrti ona je izgubljena i iz zemlje ona se može pronaći - putem samospoznaje.

Akacija se uzdiže još više. Njene grane sežu ka nebu. Kriptični stepenovi Obreda Jorka su paralelni Stepenovima Ruže i Krsta u Škotskom Obredu. Dvojnost i različitost se ogledaju u tome da u Škotskom Obredu Krst predstavlja Rad, požrtvovanost i patnju, dok Ruža predstavlja Duhovnu svest i svetlost koja isijava iz toga, a u Obredu Jorka kriptičnost predstavlja skrivene odaje u Hramu u kojima su skrivena Blaga i dragocenosti Kralja Solomona. Reč Boga se čuva u kripti Hrama, u Zavetnom Kovčegu. Ta svetlost se čuva u dubini duše.

Stepenovi Kraljevskog Majstora, Izabranog Majstora i Nadasve Izuzetnog Majstora u Obredu Jorka čine celinu u kojoj duša sazreva u svetlosti Velikog Imena budeći sve svoje kvalitete. U duhu Hrišćanstva ovo je put kojim se stupa i ulazi u blizak kontakt sa Redovima kojima se može pristupiti ako je posvećenost i vrednoća toliko sazrela i usavršena da kandidat biva prepoznat ka vredan čovek, poštovan i cenjen zbog ljudskih osobina i vrlina, a sagledan i kao onaj koji je odbacio svoju slavu zarad slave Božije. Ulazeći dalje u više stepenove ulazi se u Viteške Redove, čije su osobenosti korespodentne smislu stepenova Škotskog Obreda.


Upravo su Vitezovi Templari bili zaduženi za traganje za skrivenom kriptom Herodovog Hrama i upravo su oni pronašli drevno blago skriveno pod devetim svodom time stekavši izuzetnu moć koju su preneli i očuvali do danas i mimo svih istorijskih potresa. Ti potresi nisu uzdrmali gradnju Hrama Duha.

Dva Obreda su svaki svojim stazama preneli to Blago do novog mesta koje je obeleženo Znakom Hrama, do mesta koje je novi centar duhovne moći Masonerije - upravo do te neobične građevine u Roslinu.

Za hrišćane je veoma bitno da shvate da očuvanje Zavetnog Kovčega i starih zapisa koji su sačuvani u kriptama hrama predstavlja očuvanje čistog gnostičkog hrišćanstva Esenske zajednice iz vremena živoga Isusa Hrista - koje je u neku ruku suprotno istorijskom hrišćanstvu koje je htelo da zatre odane čuvare Hrišćanstva - Braću Templare. Red Hrama je stvoren da bi čuvao Znanje i Svetlost koja isijava iz njega, da čuva temelj hrišćanstva, zavete naroda i Boga i deset zapovesti koje su temelj sve ljudske i duhovne vrline.

Zarad potrebe očuvanja celine znanja i bogatstva Red je bio podeljen u tri celine. Malteški vitezovi su dobili upravu nad ovozemaljskim imanjima, Red Ruže i Krsta je nasledio duhovna, ezoterična i okultna znanja, a Red Hrama je nastavio da čuva Lozu Davida i Solomona - da čuva Sveti Gral. Slobodno zidarstvo je praktično stvoreno da bi sačuvalo simbolično i intelektualno znanje drevnih misterija u bazičnom smislu bivajući potpora svakom od ova tri Reda.

U samom prenosu znanja simbol Akacije koja se uzdiže nad grobom Majstora Hirama Abifa je bio Znak da se nad simboličnim znanjem uzdiže više znanje. Da znanje ide JOŠ DALJE.

Ovde je zanimljiva paralela između trećeg i trideset i drugog stepena u kojima se na različit način prikazuje smrt Majstora. U trećem Majstor umire čuvajući tajnu, a u trideset i drugom Majstor - Vitez Hramovnik umire u potpunom predavanju za sveopšte dobro. Nakon trećeg stepena vidimo da Misterija ide JOŠ DALJE, a da za čoveka koji je trideset i drugi stepen, puta NEMA DALJE. Ono što je "dalje" može biti samo Jedinstvo sa Bogom.

To je drvo Akacije Drevnih Misterija. To su PLUS ULTRA i NEC PLUS ULTRA.

http://slobodan.skrbic.on.neobee.net/akacija.htm
http://slobodan.skrbic.on.neobee.net/predgovorPU.htm

Iza debelih zidova masonskih loža u Beogradu već mesecima traje bitka za tron u najvećoj srpskoj obedijenciji. Od Velikog majstora izdvojila se grupa od 250 slobodnih zidara, koji čekaju izbore u decembru, ne bi li sa svojim kandidatom za starešinu preuzeli vlast nad masonima u Srbiji. Srpska javnost, međutim, gotovo ništa ne zna o borbi četiri Velike lože Bratstva slobodnih zidara koja će da bude glavna i da ostvari moto masonskog ustava: “Ima samo jedan!“


Sa jednog od skupova masona u Beogradu



- Zbog nagle popularizacije masonerije i spuštanja kriterijuma za članstvo došlo je do porasta broja slobodnih zidara. Oni se bore za moć i u diskreciji ratuju. Srpski masoni su posvađani - otkriva Dragutin Zagorac, mason 33. reda i majstor Ujedinjene velike lože Srbije.

Prema podacima Dragutina Zagorca, danas u zemlji ima 2.000 masona, koji rade u 60 loža. Najviše loža ima Regularna velika loža Srbije - 29, potom Ujedinjene velike lože Srbije - 17, Velika nacionalna loža Srbije - 11 i Veliki Orijent - tri lože. Najviše masona ima u Beogradu, oko 1.300, Novom Sadu, Nišu, Subotici, Kruševcu, Šapcu, Bijeljini i Novom Pazaru. Među njima su biznismeni, umetnici, političari...

Zagorac ne želi da otkriva imena, jer je to zabranjeno, ali podseća da je “jedan brat napisao zakon o kinematografiji, a drugi se borio sa svinjskim gripom“. Masonska tajna je i ritual, koji se održava posle ponoći dva puta mesečno.

- Tri stotine masona u keceljama iz Srbije i još devet zemalja održali su letos u Viminacijumu tajni obred i kongres na kojem je dogovoreno da se otvore nove lože u Srbiji - rekao nam je Žan Stavrević, mason 32. stepena, koji osniva lože u Subotici, Nišu i Beogradu.

Popularizacija Bratstva slobodnih zidara dovela je i do pojave brojnih nelegalnih obedijencija - Velika loža Vojvodine, Veliki masonski koncil, Grčka medijala i druge, koje “rade pod vedrim nebom“.

Žene masoni
U Beogradu je 2007. godine formirana prva ženska masonska loža “Vera Fides“ sa sedam članica. U krilu Velikog Orijenta Srbije postoji ženska loža “Venčić“. Loža “Mitropolit Stratimirović“ u Beogradu je mešovita, jer ima 150 braće i 50 sestara. Druga mešovita masonska loža postoji od 2009. u okviru Francuske federacije za prava čoveka u Beogradu.
Međutim, nije baš lako postati član moćne elite. Masoni u Srbiji imaju sedam tajnih hramova, u kojima je zabranjen ulaz nepozvanima i ženama. Masonerija je danas najveća tajna organizacija u Srbiji.

Goran Takač, mason i biznismen iz Beograda, međutim, ima svoje viđenje:

- Masonerija je prvo od strane Vatikana, a potom od jugoslovenskih komunista progonjena kao zaverenička organizacija. Pet decenija masoni su u Jugoslaviji bili zabranjeni i stekli su naviku da se kriju od vlasti i naroda. Taj strah i danas postoji. Masonerija danas nije tajno, već samo diskretno društvo. Skriveni su samo naši rituali i naše članstvo, sve ostalo je javno - tvrdi Goran Takač, sin čuvenog olimpijca Artura Takača.

U donekle tajna društva ubrajaju se vitezovi templari, malteški vitezovi, kraljevski vitezovi, rotarijanci i sledbenici Reda istočnog hrama. Oni su registrovani u Agenciji za privredne registre kao udruženja masona, kao lože i kao udruženja vitezova. U Srbiji je aktivno oko 2.000 masona, 1.800 rotarijanaca, 600 templara i vitezova. Među 200 srpskih templara jerusalimskog reda, na primer, ima lekara, advokata, inženjera, biznismena, novinara, umetnika, ali i nekoliko žena. Tu je i templar Dejan Mileković.


- Templari nemaju skrivena pravila, niti tajne rituale. Naš obred prijema kandidata održava se u crkvama ili u prostorijama Reda templara Srbije. Sledbenici smo ideje da vrhunske vrednosti hrišćanstva treba da se čuvaju i razvijaju. Nosimo titule vitezova i dama, komandera i priora, prvih među jednakima u zaštiti hrišćanstva. Pomažemo ugnjetenim i ugroženim ljudima i svom narodu - objašnjava Dejan Mileković.

Rotarijanci
U Srbiji postoji 1.800 rotarijanaca okupljenih u 83 rotari kluba. Centri su u Beogradu i Nišu. Ženski rotari klub se nalazi u Zrenjaninu. Ideja rotarijanstva je da članovi kluba postanu ljudi koji su vodeći u svojim profesijama, bilo da je reč o zlatarima, inženjerima ili sudijama.
Podršku templarima daje i kneginja Jelisaveta Karađorđević, koja je njihov kraljevski zaštitnik. Kneginja je bila i prvi pokrovitelj reda koji se zove “Ljiljanov cvet“.

U Srbiji postoje i pripadnici Malteških vitezova, rimokatoličke orijentacije.

- Masoni, templari i vitezovi su kao organizacija dosta moćni, imamo značajne pozicije u zemlji i svetu. U državnim organima radi preko 50 masona i templara - otkriva Dragutin Zagorac.

Malteški red pravoslavne orijentacije vodi vitez Vojislav Milošević. Iniciran je 2008. godine u Budimpešti i neguje tradiciju krstaša pravoslavaca. I ovaj red ima kraljevski kod, jer su članovi bili ruski car Pavle Prvi, dinastija Romanovih, kralj Petar Prvi Karađorđević, kralj Aleksandar i kraljica Marija, kralj Petar Drugi Karađorđević i princ Vladimir iz Nemačke. Početkom 21. veka formiran je i Kraljevski red vitezova, koji ponajviše deluje u Valjevu i okolini.
Šta nam fali u Srbiji?
Mnoge svetske tajnovite organizacije ne postoje u Srbiji: Crna ruka, Bela ruka, Iluminati, Međunarodni bankari, Rimski klub, Opus Dei, Savet za inostrane odnose, Vitezovi lavljeg srca i Pokret Novo doba. Postoje priče da u Srbiji funkcioniše društvo rozenkrojcera mističnog Reda ruže i krsta.
Miloš Janković, autor knjige o tajnim društvima u Srbiji, stavio je masone, templare vitezove i rotarijance u zagonetne grupe i doveo ih u vezu s tajnim političkim društvima i službama u svetu. Time ih je učinio još mističnijim.

- Odnos javnosti prema ovim organizacijama je čudan i kreće se od totalnog ignorisanja, preko straha do mistifikacije, jer ljudi ne razumeju naša pravila i diskretnu aktivnost. Članovi ovih društava predstavljaju srpsku elitu, moćnu grupaciju, bave se humanitarnim radom, ponekad i visokom diplomatijom - otkriva mason Goran Takač.

U Srbiji postoje 43 “diskretne“ organizacije. Većina njih ima svoja stalna sedišta, starešine i ličnosti “za javnost“, imaju i internet-sajtove, čiji je sadržaj svima dostupan. Skupovi vitezova, templara i rotarijanaca su poslednjih decenija otvoreni za javnost.

Da bi se oslobodili fame o tajnovitosti, slobodni zidari su odlučili da izvedu prvu masonsku paradu u Srbiji.

- Želim da organizujem paradu masona u Beogradu i da sa majstorskim keceljama prošetamo preko Terazija. Hteo sam to letos da uradim, ali mi je jedan brat rekao: “Nemoj sada, nije dobar trenutak!“ Verujem da će dan kada će masoni šetati Beogradom vrlo brzo doći - rekao nam je na kraju Žan Stavrević, član masonskog Vrhovnog saveta Velikog Orijenta Francuske, koji u Srbiji ima devet loža.
Srbija Beograd Mason Masoni Masonerija Velika loža Bratstvo slobodnih zidara Slobodni zidar Dragutin Zagorac Ujedinjena velika loža Srbije Žan Stavrević Goran Takač Velika loža Vojvodine Veliki masonski koncil

Prvi hram slobodnih zidara u Srbiji
Istražujemo

Projekat „Doma slobodnih zidara“
Nikole Krasnova iz 1923. godine

Piše Zoran Nikolić
O masonima se tradicionalno kod nas zna sve: uvek neko “ima nekog ko sve zna o toj temi”, šta su “oni” to smislili i kako će sve to “lepo” da sprovedu u delo. Ne znaju se samo počeci i ponešto iz sredine.
Zato će Treće oko, već u svom stilu, pomalo da vas iznenadi činjenicom da je još između dva svetska rata u Beogradu postojao plan da se napravi “Dom slobodnih zidara” (odnosno masona), a da je za taj projekat bio zadužen ni manje ni više nego veliki ruski arhitekt Nikola Krasnov. I to već po samom završetku Prvog svetskog rata, 1923. godine. Krasnov je, dabome, bio izbegli belogardejac, čovek čiji arhitektonski potpisi su u ogromnoj meri odredili današnji Beograd. Na talasu ruske emigracije u Srbiji se pojavio ogroman broj intelektualaca koji su bežali od crvenog terora. Među njima je bilo i mnogo arhitekata poput Nikole Krasnova, i dabome, drugih obrazovanih Rusa koji su brzo našli svoje mesto u srpskoj intelektualnoj eliti, ionako brutalno desetkovanoj u Prvom svetskom ratu. Krasnov je, uostalom, bio tvorac i zgrada u Nemanjinoj ulici, od kojih se u jednoj nalazi Vlada Republike Srbije, dok je preko puta Ministarstvo inostranih poslova.


Krasnovljev projekat
Tako se i danas čuva njegov projekat koji je na vrhu građevine trebalo da krase pentagrami, simboli koji veoma često označavaju masonski red. Uostalom, Beograd je 1926. Godine bio i domaćin najvećeg slobodnozidarskog skupa tog vremena, Kongresa masona koji je okupio čak 18 različitih delegacija koje su u prestonicu (tadašnje) Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca stigli sa svih strana sveta. Pretpostavka je da je Krasnovljev projekat mogao da bude izveden kako bi se Beograd u punom svetu prikazao masonskoj planetarnoj javnosti, ali ova zgrada ipak nikada nije sagrađena.
Pa ipak, na međuratnoj karti masona Beograd je ipak uživao povelik ugled. Da je tako, govori još jedna činjenica za koju današnji žitelji Srbije gotovo da ne znaju, a to je priča o prošlosti jedne neobične zgrade na samom Kalemegdanu.
Naime, svi koji su obišli Beograd, ako već ne žive u njemu, prošli su pored viševekovnih zidina Beogradske tvrđave, tamo su sigurno videli i veoma lepu kuću u kojoj je smeštena Galerija prirodnjačkog muzeja. Iako mnogi stručnjaci tvrde da precizno ne znaju datum njenog nastanka, i da je, po svemu sudeći, izgrađena na temeljima znatno starije zgrade koja joj je prethodila, ostaje jedan čudnovat podatak koji posetiocu skreće pažnju na jedan sasvim drugačiji način.
U masonskim beleškama predratnog doba ostalo je zapisano kako je upravo ova zgrada bila verovatno prva namenski sagrađena slobodnozidarska loža u srpskom glavnom gradu. Šta više, ta teza deluje veoma izvesno ako se posetilac temeljnije zagleda u unutrašnji raspored prostorija.
Podsećamo, pored centralne prostorije u kojoj tokom svojih “radova” sede masoni, ova zgrada ima i dve neobične bočne prostorije koje masoni tokom svojih skupova zovu “sobe za kontemplaciju”. Na tom mestu se kandidat koji se priprema za prijem među slobodne zidare poslednji put koncentriše i odgovara na pitanja koja su mu postavljena. Ova incijacija je obred koji masoni već vekovima koriste. Upravo zato su “sobe za kontemplaciju” veoma bitan deo slobodnozidarskog hrama, njihovih rituala, a evo, srećemo ih u ovog zgradi.
Kasnije, kada su se predratni slobodni zidari skupljali u tadašnjoj ulici Ilije Garašanina (današnja Svetozara Markovića), ali i na drugim mestima u gradu, ova zgrada je postala manje važna. Odnosno, trebalo je da dobije drugačiju namenu.

Masonski muzej
Tokom evropskog sumraka koji je najavio Drugi svetski rat, masoni u Jugoslaviji su prestali sa radom, i to već 1940. godine. Tada su doneli povelju o “samouspavljivanju” zbog pretećeg nadiranja nacizma, koji je bio oštro suprotstavljen ideji masonerije.
A samo nekoliko godina pre toga već je bilo odlučeno da se današnja Galerija Prirodnjačkog muzeja adaptira i da postane prvi masonski muzej u Beogradu. Naime, od odabranih eksponata i poklona koje su beogradski slobodni zidari imali, trebalo je da nastane zbirka izložena u ovom muzeju, a na njegovom čelu je trebalo da bude kustos, ni manje ni više, nego veliki srpski istoričar Vladimir Ćorović, autor besmrtne “Istorije Srba”. Dabome, i uvažen mason onog doba.
Tako neke zgrade polagano gube namenu koja im je bila dodeljena tokom prošlosti, a politička i istorijska vremena ih naglo preobraćaju u neka nova zdanja. Ali, ipak nije zgorega da se setimo još nekih namena koje su mogle da imaju različite zgrade pored kojih često prolazimo.

Sta vas interesuje?

„Templarski agon“



Ovaj tekst je preuzet sa adrese http://www.pobjeda.me/2011/12/14/radovan-radonjic-sudbina-crnogorske-pravoslavne-crkve-2/



http://www.pobjeda.me/?s=radovan+radonjic+sudbina+pravoslavne