Tesla je preminuo na pravoslavni Božić, 7. januara 1943. Oto Skorcini ubio Teslu?!Gde je Tesla?

Oto Skorcini ubio Teslu?!
Tesla – čovek anđeo

Zelena svetlost obavija brod koji je
na trenutak nestao u
Eksperimentu Filadelfija 1942. godine

Piše Spasoje Vlajić

U noći 15. jula 1903. godine, Tesla je svojim izumima „zapalio“ nebo nad Njujorkom, a sjaj se razlivao i nad nepreglednim prostranstvima Atlanskog okeana. A to je bio samo uvod u ono što bi verovatno usledilo da Tesla nije prekinuo sa ogledima.
Radi se o ovome. Naponska razlika između jonosfere i zemljine površine iznosi oko dva miliona volti. Teslina zamisao je bila da se ta razlika upotrebi za dobijanje električne energije i iskoristi u praktične svrhe. Naime, odašiljanjem različitih usklađenih (harmonijskih) titraja, Teslina kula bi mogla da uđe u međudejstvo sa dugotalsanim učestalostima jonosfere i tako je isprazni, kao što se prazne obični električni kondenzatori. Sreća je što je Tesla prvi došao do tih saznanja i pripremio ljude da se zaštite. Naime, ako bi se to pražnjenje izvršilo stihijski moglo bi doći do stravičnih posledica koje je slikovito opisao dr Velimir Abramović:
Iz jonosfere odjednom bi se sručio visokoenergetski stub plazme velikog prečnika, možda i nekoliko stotina kilometara i sve na tom prostoru bilo bi uništeno, spaljeno na način kako se u biblijskim legendama opisuje propast Sodome i Gomore.
To bi mogle biti materijalne posledice takve zloupotrebe. Međutim treba skrenuti pažnju na nešto još strašnije: učestalosti jednosmernih struja u jonskom omotaču su približno od 1 do 64 herca. U tom opsegu treperi Zemlja, a i moždani talasi! Ta istovetnost talasno-titrajnih ritmova kao da daje fizičku potvrdu predstavama o svetu duhovnih praslika, zatim o zajednički nesvesnom ili nadsvesnom, ili o vanvremenim zapisima u tajanstvenom tkivu akaše, ili zagonetnim stranicama knjige života.
Ako su u međudejstvu „neba i zemlje“ jonske struje svojevrsna podloga ljudske svesti, onda bi njihovo usiljeno remećenje i pražnjenje moglo izazvati takve posledice čiju pogubnost nismo u stanju ni da zamislimo. Tako bi i nebeski (uranski) titraji bili spušteni u podzemne (htonične). To bi bilo preobraćanje višeg u niže, božanskog u sotonsko. Došlo bi do uništavanja opšte energetske podloge svesti, a time do njenog trenutnog gašenja i ludila svih ljudi na zemlji.
Sreća je što smo zahvaljujući Tesli osvestili te mogućnosti. On je imao onaj istančan osećaj da predoseti granicu do koje može ići u ogledima. Tako je, uz naklonost nebeskih čuvara, do kraja ostao na strani svetlosti.
Međutim, Tesla nije odbacio mogućnost da se ogledi nastave kad za to dođe vreme i o tome kaže:
Moj projekat bio je odložen prirodnim zakonima. Svet za njega još nije bio spreman. Bio je isuviše ispred vremena u kome je nastao. Ali isti ti prirodni zakoni na kraju će prevladati i projekat će biti ponovljen uz pobedonosni uspeh.
Ova poruka pokazuje da je Tesla bio duboko svestan dobrobiti koju bi čovečanstvo imalo od ovih ogleda – naravno, ako bi se oni uskladili sa osnovnim načelima svemirskog dobra. A te dobrobiti su nesagledive. Među njima spada i lek za sve bolesti koji, uz duhovni preobražaj, omogućuje trajno zdravlje, mladost i snagu.
Pored toga, pomenimo i moguće otvaranje prozora u susednu stvarnost. Ako je po volji Tvorca, taj prozor uspostavlja žive veze sa dušama i anđeoskim bićima...

Teslin odlazak
Usamljen i neshvaćen, Tesla je poslednjih dvadesetak godina svog života proveo radeći na teorijama i projektima koji su bili daleko ispred vremena u kome je živeo.
Po dr Abramoviću, američku armiju su zanimale neke od tih teorija i bili su spremni da praktičnim projektima provere njihovu vrednost. Jedan od njih je i „Projekat Reinbou“, poznat kao „Filadelfijski eksperiment“. On se može povezati sa Teslinim nagoveštajima da se preko elektromagnetnih polja vrši pomeranje u vremenu i prostoru.
Svrha projekta je bila da se brodovi učine „nevidljivim“ za radarska osmatranja.
Koja je Teslina uloga u tom „projektu nevidljivosti“?
Na Prinston univerzitetu je 1933. godine obrazovan „Zavod za napredne studije“ u kome su vodeći naučnici bili Albert Ajnštajn i Džon fon Nojman. Kada je 1936. godine „projekat nevidljivosti“ prebačen na Prinstonski univerzitet, Tesla je postavljen za direktora grupe koja je na njemu radila. Do 1940. godine, izvršene su uspešne probe na malim plovilima u vojnom brodogradilištu Bruklin. Time su stvoreni uslovi da se ogled izvrši sa razaračem „Eldrič DE-173“. Međutim, tokom razvoja programa došlo je do ozbiljnog razmimoilaženja između Tesle i fon Nojmana. Naime, Tesla je, svestan mogućih opsanosti za zdravlje i po život, bio protiv prisustva posade na brodu za vreme ogleda. Tim povodom došlo je u martu 1942. godine do svađe sa fon Nojmanom, posle čega se Tesla povukao iz projekta nevidljivosti. Desetak meseci posle toga Tesla je preminuo na pravoslavni Božić, 7. januara 1943.
Kao mladi saradnik, Al Bielek je učestvovao u „projektu nevidljivosti“. On tvrdi da je Tesla umoren „jer je mnogo znao“. Sa ubistvom je povezan i Hitlerov najsposobniji komadant jedinica za posebne namene, Oto Skorcini. Između ostalog on je organizovao hapšenje Hortija u Mađarskoj i uspešno spasavanje Musolinija u Italiji.
Posle rata dozvoljeno mu je da nesmetano boravi u Frankovoj Španiji. U svojim sećanjima Skorcini piše da je lično ubio Nikolu Teslu, ugušivši ga jastukom. Ovu sumnjivu tvrdnju, nacista potkrepljuje pričom da je više puta podmornicom dolazio i iskrcavao se u Ameriku.
Ipak preovladava mišljenje da je Tesla umro prirodnom smrću o čemu doktor Abramović kaže:
Sama Teslina smrt bila je neka vrsta njegove lične svečanosti i više je ličila na svesno preseljenje duše u drugi plan postojanja, nego na smrt nekog običnog slavnog čoveka, zbunjenog i uplašenog pred samooslobođenjem. Na dva dana pred čas preseljenja duše, Tesla je prestao da radi i zatvorio se u hotelsku sobu tražeći da ga niko ne ometa. Kada su direktor hotela i sobarica najzad ušli, zatekli su ga elegantno odevenog kako leži mrtav ruku prekrštenih na grudima, potpuno spreman za odlazak...

Projekat nevidljivosti
Oko osam meseci posle Tesline smrti i nestanka naučnih beležaka i skica iz njegove sobe, fon Nojman je izveo ogled sa razaračem „Eldrič“ i to uz prisustvo posade.
Pomoću jakih magnetnih generatora oko broda je obrazovan „energetski štit“ od koga se očekivalo da skrene svetlosne i radarske snopove što bi onemogućilo da se odredi položaj broda. Kada su potom prema Eldriču usmereni elektromagnetni zraci izuzetno niskih učestalosti, brod je prvo bio obojen zelenkastom izmaglicom, a onda je nekoliko trenutaka nestao. Kad se ponovo pojavio ostvarile su se Tesline strepnje. Zbog snažnih elektromagnetnih polja, posada na brodu je pretrpela teške telesne povrede i duševne smetnje, a bilo je i poginulih.
Avetnu zelenkastu izmaglicu koja je okružila brod pre nestanka, Tesla je zapazio i opisao tokom svojih ogleda u Koloradu Springsu.

Gde je Tesla?
U nizu zanimljivosti o Tesli, posebno je zagonetan razlog prikrivanja važnih pojava iz njegovog života. Proučavajući tu oblast dr Abramović je došao do neočekivanih otkrića.
On smatra da je od javnosti namerno sklonjen znatan deo Teslinog naučnog rada, zatim njegov lik na filmu, snimak glasa i jedini portret.
Zagonetku produbljuje nekoliko podataka. Recimo, Tesla je više puta sniman, a najduže 1936. godine, kada je urađeno tri i po sata živog zvučnog filma povodom njegove osamdesetogodišnjice. U javnosti nema ni Teslinog glasa, mada je on radio baš kod Edisona i bio je jedan od prvih ljudi na svetu koji je mogao da koristi zvučni zapis. Nema ni portreta koji je naslikala grofica Sent Paralji, priznati portretista najpoznatijih Amerikanaca tog doba. Umnožak tog plavog Teslinog portreta objavljen je 1931. godine, na prvoj stranici Tajm magazina. Izvorni portret je prodat za veliku sumu nepoznatom kupcu i od tada mu se gubi svaki trag.
Evo šta o tome kaže dr Abramović:
Znači, nema Teslinog lika, nema portreta i nema njegovog glasa. Ukratko, nedostaje sve ono što bi neke od osobina Tesline ličnosti moglo da izrazi u obliku prostor-vremena, odnosno frekvencije.
Frekvencija glasa i način kretanja svakako bi mnogo otkrile o tome ko je Tesla. Po mom mišljenju, sve su to otkupili i sklonili u arhiv još J.P.Morgan i njegovi naslednici, ali ne za sebe već za svoje gazde Rotšilde koji su već u to vreme bili u najužem krugu novoformirane svetske vlade...
Doktor Abramović dalje smatra da hiljade fizičara u svetu „sve svoje nade polažu u oživljavanje Teslinih zamisli i njegovih tehničkih rešenja koja bi trebalo da dovedu do ovladavanja vremenom u psihološkim, biološkim i fizičkim procesima, jer Tesla u svojoj matematici materije nikad nije računao vreme... “
Doktor Abramović pretpostavlja da je „svetska vlada sakrila Teslu od javnosti“. Poznavaoci skrivenih znanja čekaju neko povoljnije doba u kome će čovečanstvo biti spremno da pravilno razume i odgovorno koristi Tesline zamisli. Dakle, približava nam se neko novo doba sa uzvišenim časom Teslinog vaskrsenja za javnost...