UPUSTVO ZA SIGURNI SEKS IZ 1893.

UPUSTVO ZA SIGURNI SEKS IZ 1893.


Duboko usađeno ponašanje potiskivanja seksualnosti i stid u vezi sa seksom sprečava nas da se raspitamo o sigurnom seksu. Međutim, i u 19. veku Srbi su imali uputstvo kako se treba ponašati i zaštititi se od seksualnih bolesti. U celini vam prenosimo tekst iz "Narodnog učitelja" Vase Pelagica iz 1893. godine.

"Svi iskusni doktori i ostali ljudi tvrde osnovno da su vrlo probitačna niže označena upustva, kao predupredna sredstva od zaraze kankova - tripera i šankira, za sve one, koji za novce kupuju i prodaju polnu ljubav.

1. Ne treba nipošto pristati činu polne ljubavi kad si: umoran, ljutit, pijan, uzrujan i inače razdražen. Takav može u ovome veku razvrata da nagrabusi čak i u familiji, a još pre u naručju onih jadnica što ljubav za novce prodaju.

2. Pre čina dobro je namazati glavić s lojem ili zejtinom, jer zejtin ne propušta pristup pogane materije unutar pod kožu. U to ime Muhamed je uzakonio "sunećenje", jer ono zavrati kožicu gornju, pa donja kožica glavića onako gola očvrsta i ojača protivu spoljnog napora, trljanja.

I odista, sunećenje Muhamedovo uputno je sve donde dok u svetu bude savremenog razvrata, zbog koga se najviše razvijaju bolesti veneriske.
3. Kupanje polnog uda u odvaru od hrastove kore, takođe je vrlo dobro sredstvo da se šankir ne dobije; jer ono ojačava i očvršćava kožicu uda, a i inače je dobro takvo kupanje i pranje.

4. U času "soitija" treba biti spokojan i vrlo umeren. Naglost takođe kao i strahovanje može škoditi.

5. Nipošto ne valja dva puta ujedared vršiti, jer to je iz više razloga vrlo opasno. Dobijati neku slavu u tome duboka je glupost, nedostojna pametna čoveka i poštena radnika.

6. Ud treba vaditi čim je materija izašla.

Čim se soitije svrši odmah treba ud oprati prvo vodom pa onda svojom mokraćom, koju treba tad pustiti; jer mokrenjem ud se očisti iznutra a spolja se opere zaražljiva maja. Istog dana docnije nije zgoreg iznova oprati sapunom i opet završiti pranjem sa mokraćom.
7. Doktor Raspail preporučuje kao sigurno predupredno sredstvo ovo: Ko sumnja da je imao "soitije" sa zaraženom ženskom neka opere rečenim načinom ud, i pospe sav, a naročito glavić, sa sitnim komforom, i neka u isto doba rastopi podosta šećera u vodi, pa neka prvo uzme u usta komadić kamfora koliko veliko pšenično zrno, i odmah za njim tu šećernu vodu popije. Tim se otkloni opasnost, koja bi mogla nastupiti.
Kome je to neprijatno, neka opere ud nekim ljutim pićem.

Napominjemo da bi bilo vrlo ludo u tome videti neku morsku stidljivost, tugaljivost, neprijatnost ili sramotu. Sve što čuva zdravlje i život nije sramota i neprijatno, niti je sramota spominjati gde treba detorodne, polne udove, bez kojih ne bi bilo ni ljudstva, ni polne ljubavi, niti ovi udovi stoje niže pred sudom nauke od ostalih udova telesnih. Ako je sramota govoriti o nosu i ustima, to je i o njima.
Pred sudom nauka: fiziologije i anatomije nijedan deo čovekovog tela nije sraman niti častan; nego su svi ravni između sebe. Polni udovi nisu nikakva sramota, nego je grozna i ubilačka sramota za sve one, koji neće da nauče omladinu još u ranoj mladosti njenoj da bude svuda i svagda posve umerena i razumna pri vršenju polne ljubavi, u one dane, kad ona punoljetna bude.

U otvorenoj pouci leži moral, a ne u lažnom izvijanju i laganju, kao što misle i govore sadanji glupavi primetači i nadri "moraliste".