Zaguslajte na „maternjem"

Prenosimo iz novine Press - Evo sto coek napisa - ko ce ga znat sto ga je na to naceralo

08. 08. 2010 Press
NEDELJA... MIHAILO MEDENICA
Međa Mila manitoga
Sprema se otac put Crne Gore - na sahranu nekoj svojti iz sela, znam da je mlađi čovek u pitanju, đed mu je imao 20 godina više kad je umro... u 103. godini

Običaj je da neko od familije, stariji, razgovoran i razborit, kaže koju o pokojniku, dobrima koja je učinio, okrpi one koje je zadužio a nisu došli na sahranu, potkači i one koji su došli ali više zbog loze i pršute negoli mrca, poruči koga da pozdravi na onome svetu i pomene da će ga mnogi još dugo pamtiti na ovome...
Dao bog, ocu reči nikad manjkalo nije - znao je govorom da rasplače i grobare, pa se dešavalo da se na ukop čeka dok se malo smire, priberu i prestanu da ridaju za čovekom kojeg su plaćeni da spuste u zemlju, a ne da je kunu što ga uzima...
Verujte, spisak je onih koji jedva čekaju da umru ne bi li ih moj ćale ispratio slovom, ali...
E, to „ali" je međa Mila manitoga - „crnogorski jezik", tačka na dijagnozu ondašnjoj vlasti, dukljanskih akademskih stručnjaka za montenegrinsko uho-grlo-nos, i hrvatskih lingvista koji su svesrdno pomogli u porađanju još jedne jezičke šizofrenije na Balkanu, nalik njihovom novogovoru koji rastrebljen od srbizama zvuči kao vapaj čoveka koji u bolu pokušava da oslobodi testise koji su mu se zaglavili u rajsferšlusu...
Dakle, kako ćale od „stranih" jezika govori samo srpski, biće problem obratiti se tužnom skupu kojem je od pre nekoliko dana i zvanično, kroz skupštinsku proceduru, uveden (čitaj: nametnut) govor predaka koji su naseljavali Crnu Goru mnogo pre naših koji su se savršeno razumeli na gorepomenutom „stranom" jeziku.
Govorim o periodu kad Bog stvori Zemlju, Mila i od njegova dva boksa cigareta sazda ženu od koje će poteći „maternji" jezik...
Slutim da nije Ekrem Jevrić slučajno, baš u vreme izglasavanja pošalice za zvanični jezik, došao u Crnu Goru, već da mu je ponuđeno mesto šefa katedre za isti, no da se vratim na temu - kako da se otac uhvati u koštac s novim tendecijama u zavičaju?!
Naravno, i hvala bogu, još su u većini oni koji se ne osećaju ništa manjim Crnogorcima ako govore srpski, ali smo zbog onih kojima je nacionalni identitet kompresovan u dva nova slova i tri 'ladna piva ipak angažovali prevodioca koji će se ocu naći pri ruci, kako bi ga svi razumeli.
Kad priđe udovici, izljubi se tri puta (osim ako zakonom nije izbačen i taj treći poljubac) i kaže: „Saučestvujem u bolu", mali će viknut okupljenima: „Ža mu je ka Đukanoviću presretnutih glisera, ako ne i žalije!"
- Primite izraze saučešća od čitave kuće Medenica... - „Ža je i njegovima, eno se stužili ka tužilac u Bariju"...
- Bogu svevišnjem se molimo da je s anđelima - „Milu zapjevaju da je s Miraševima"...
- Bio je veliki, dobar čovek, svijetskog formata - „Bio je za glavu niži od Mila, ka naša vlast, Cetinje-Budva-Cetinje"...
- Mudar, pošten i čojstven... - „Sveto, Milo i Ranko"...
- Odan porodici, prijateljima, tradiciji, Crnoj Gori... - „Korleone, klan, BMW, Montenegro"...
- Ništa više neće biti isto bez njega... - „Posle DPS-a potop"...
- I što bi veliki vladika Rade, naš Njegoš rekao: „Svijet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj"... - „Raspop s Lovćena je nešto tandar'a o opoziciji i našoj premudroj vlasti"...
- Neka mu je vječna slava i hvala za svako dobro po kojem ćemo ga pamtiti... - „Sjećaće ga se ka priloga u vijestima o demokratiji u Crnoj Gori"...
- U ime Oca, i Sina, i Svetoga duha, amin - „Tako mi Đukanovića, Vujanovića i Jevrema Brkovića - OK"!
- Živjela Crna Gora - „E, viva Montenegro"!
Šalu na stranu, situacija je daleko od šaljive! Kao jedan od onih čiji su koreni u Crnoj Gori, i koji je ponosan na to, nadao sam se da Crna Gora neće zaboraviti gde su njeni koreni, ali...
Doduše, i nije ona, već njena vlast koja rasrbljivanjem nerasrbljivog diže sebi beleg kojeg će se stideti potomci (o precima neću ni da govorim), jer nema ponositijeg, autentičnijeg i slavnijeg Crnogorca od onog koji govori, zbori il' veli - srpski!
Nije to pitanje identiteta, jer ga onda ne bi imali ni Amerikanci, Kanađani, Australijanci, Austrijanci, Švajcarci... već idiotizma kojom će jedan dobar i ponosit narod postati vazal gluposti koja je ušla u zakonske akte, a vremenom će i u glave, a onda nema povratka...
U pamet se, braćo, jer progovorite li „crnogorski" - vrisnućete zaglušujuću tišinu!
Nećete znati ni otkud ste došli, ni kamo ste pošli?!
Zaguslajte na „maternjem" - smejaće se i brda i more, smejaćete se i vi shvativši da zvučite kao Satrijani na vuvuzelama... a gusle su nam kičma, srpski jezik arterije, a zavetna crkva noge kojima čvrsto stojimo na slavnoj crnogorskoj zemlji!
P. S. I ako mislite da je iz Beograda lako bistriti prilike na Morači, verujte da nije, već naprotiv, teže nego dvojici sporazumeti se na „maternjem"!

Mihailo Medenica