NATPIS NA MITRI U RIZNICI NA CETINJU

Radonjica-Stanisica predak, pop Stanisa Popov pominje se najpre 1682.godine u natpisu na mitri u riznici na Cetinju, gde se kaze: - DA JE MITRA SKOVANA "TRUDOM I PLATOM STANISE POPOVA, od vasi Njegusa" pomenute godine).
Zna se pouzdano, da je pop Stanisa Popov bio ujedno i vojvoda i da je posle postao serdar.To je serdarstvo bilo posle nasledno i u njegovu potomstvu:serdar i pop Vuk (kod vladike Vasilija:"Volk") Radonic, koji se pominje kao savremenik vladike Danila), bio je jedan od njegovih sinova, a "serdar Staisa Radonic," koji se imenuje u jednom zapisu iz 1748.god, bio je jedan od unuka Stanise Popova. _U narodnoj pesmi o dogadjajima iz vremena oko 1719.god. pominju se Stanisici: "Stanisica kula" i "Stanisicu Vuce").
Ogranak Stanisica su G u v e r n a d u r o v i c i, koji su se prozvali tako po guvernadurima Stanu Popovu Radonjicu (sinu serdara pop-Vuka Stanisina Radonjica) i sinovima njegovim, najpre Vuku a zatim Joku Stanisicu, ciji je sin Vuko bio takodje guvernadur do 1832.godine.

"Njih je vladika Rade prognao i kuca ima je "zazdjena"!!!
MOJ KOMENTAR: "SPALJENA KUCA I POBIJENI POTOMCI POPA STANISE POPOVA CIJIM JE TRUDOM SKOVANA MITRA (a zna se koja glava pravedna - nosi mitru)!!!

U to je s teskom mukom krenuo u Rusiju crnogorski mitro-
polit Vasilije Petrovic svoju migracionu grupu pravih Crnogoraca.
Njegov sekretar Aleksije Kolinovic, inace privatni ucitelj
rodom iz Slavonije, priça da ga prvo nijedan Crnogorac nije hteo
da poslusa, govoreci „da on nema vlasti nagnati ih na seobu iz svoje
otadzbine, jer oni to nece“.
Glavnu reç PROTIV SEOBE vodio je SERDAR STANO RADONIC za raçun glavnog providura Mletaçke republike
za Dalmaciju Grimanija. Ovaj je RUSKU PROPAGANDU MITROPOLITA VASILIJA
Vasilija spreçavao gledajuci u njemu AGENTA Rusije, koja time svoje
poglede baca çak na Jadransko more.

Ali kad je mitropolit pridobio serdara Stana obecavsi mu titulu gubernatora kakve u Crnoj
Gori nije bilo, a on mu je protumaçio da znaçi generala i vladaoca
i da moze usled toga na povratku iz Rusije postati naçelnik cele
Crne Gore, pristali su uz njega i drugi, ne mnogi Crnogorci, i sa
svojim mitropolitom krenuli u Rusiju.(Uzgred EVO OBJASNJENJA DA SERDAR STANO NIJE RAZMENIO SERDARSTVO ZA GUVERNADURSTVO SA VUKOTICEM).

Ta grupa brojala je svega 153 lica, od kojih su najznatniji
bili: gubernator Stano RadoniC, serdar Vukotic, vojvoda Mojsije
(Mojas) Plamenac, Petar Djuraskovic i Nikola Koeaëinoviø.
Pod vodjstvom mitropolita Vasilija i majora Petrovica stigli su
u decembru preko Ugarske u Kijev i Senatu podneli molbu s pretencioznim
zahtevima: da se prime u rusko podanstvo, da se od njiih
formira crnogorski husarski puk, 20 mladica prime u kadetski
korpus i izdaje im se godisnja penzija od 15.000 r.23 Odgovoreno im
je (15. juna 1757) da ce se crnogorski husarski puk osnovati onda kad
se za to dosta Crnogoraca nakupi. No time se oni nisu zadovljili
i mitropolit Vasilije toliko je raznim molbama Senatu
dosadjivao da su ga najposle, davsi mu 500 r. i kola, poslali preko
granice. Raznim intrigama Horvat je po odobrenju Senata jedan
deo tih Crnogoraca zadobio pod svoju komandu i odredio ih da
sluze u novoosnovanom Makedonskom husarskom puku u Novoj Srbiji,
drugi deo je udeljen u ruske vojne jedinice a mali broj njih vratio
se razoçaran u otadzbinu, medju ovima (31. marta 1759) i CRNOGORSKI KAPETAN GEORGIJE RADONJIC (DrZavni arhiv u Moskvi, ibid., mart 1759.)

22 Tomiø, J., Crnogorski mitropolit Vasilije Petroviø, „Glas“,
88, 81. Opåirnije u „Glasu“, 96, 209 i daæe.
23 Drëavni arhiv u Moskvi, Serb. díla, dec. 1757.
24 Spomenik, HH¿, 32.
25 Popovò, Izvístìe, 366.
26 Ibid., 398.