Da se prizna nezavisnost...

GDE SMO ONO STALI? Da se prizna...

Neposredno pošto je Srbija ostala bez zaliha haških optuženika, počele su sumnje po pitanju toga da bi - možda, nekad ili u nekim baš specifičnim okolnostima - mogli da se pojave novi uslovi koji bi našoj državi bili postavljeni ili pre ili posle dobijanja statusa kandidata

VOJA ŽANETIĆ




NEPOSREDNO pošto je Srbija ostala bez zaliha haških optuženika, počele su sumnje po pitanju toga da bi - možda, nekad ili u nekim baš specifičnim okolnostima - mogli da se pojave novi uslovi koji bi našoj državi bili postavljeni ili pre ili posle dobijanja statusa kandidata. Evo omanjeg spiska zahteva koje bi Evropska unija - eventualno i ako joj ikad padne na pamet - mogla da stavi pred našu zemlju - u hipotetičkoj, malo verovatnoj i teško ostvarivoj budućnosti. Možda već sutra, dakle.

Da se prizna nezavisnost sudstva u odnosu na političke partije, te ostale činioce zakonodavne i izvršne vlasti, kao i u odnosu na ostale interesne grupe, posebno u slučaju ako ta nezavisnost uopšte postoji.

Da se prizna nezavisnost institucija za borbu protiv korupcije, posebno ukoliko ove institucije zbog nedostatka vremena, znanja ili dobre volje ne proučavaju nijednu korupciju sem one u kojoj se na oba kraja nalaze domaći subjekti.

Da se prizna nezavisnost funkcionisanja Narodne banke i njene monetarne politike u odnosu na ekonomsku politiku izvršne vlasti, kao i u odnosu na interese političkih partija i moćnih lobističkih grupa, posebno onih koje se zalažu za stvaranje uslova za povećanje izvoza.

Da se prizna nezavisnost delovanja nevladinih organizacija i njihovih načina finansiranja u odnosu na finansijske i ideološke potrebe političkih partija, posebno onih nevladinih organizacija koje neće uskoro biti zabranjene, a najposebnije onih nevladinih organizacija koje neće biti ugašene zbog nedostatka donatorskih para.

Da se prizna nezavisnost delovanja političkih partija u odnosu na interese lobističkih grupa domaćeg porekla, bez iste takve nezavisnosti u odnosu na diplomatska i privredna lobiranja poreklom iz inostranstva, a pod uslovom da se to inostranstvo nalazi u Evropskoj uniji ili SAD.

Da se prizna nezavisnost vojske i policije u odlučivanju o kadrovskim promenama, posebno u odnosu na eventualne buduće promene vladajuće strukture u državi.

Da se prizna nezavisnost Univerziteta u odnosu na državu, posebno onog dela Univerziteta koji obrazuje kadrove koji će se kasnije nastaniti i zauvek profesionalno angažovati u dijaspori, osokoljeni domaćom perspektivom u zapošljavanju i zarađivanju.

Da se prizna nezavisnost lokalnih sredina - posebno i specijalno Vojvodine i Sandžaka - po pitanju odlučivanja o raspodeli sredstava ubranih od poreza i doprinosa na svojoj teritiriji, posebno u slučaju da su ti prihodi nedovoljni da bi se uopšte raspodeljivali, te zahtevaju dodatnu intervenciju centralnih vlasti.

Da se prizna nezavisnost Srpske pravoslavne crkve u odnosu na državu, sem u slučajevima kada ta država nije Srbija ili kada ta država jeste Srbija, ali se odluke crkve ne poklapaju sa integrativnim procesima u regionu.

Da se prizna nezavisnost poljoprivrednog zemljišta po pitanju državljanstva ili proizvođačkih namera njegovog vlasnika, imajući posebno u vidu da je špekulativna trgovina poljoprivrenim zemljištem podjednako legitimna kao i proizvodnja poljoprivrednih proizvoda.

Da se prizna nezavisnost inostranih ulagača u odluci da li će prestati sa radom ili investiranjem onog momenta kada budu prestale subvencije države za svako novootvoreno radno mesto, kao i nezavisnost inostranih banaka u povlačenju sredstava iz Srbije kada bankrotira njihova država.

Da se prizna nezavisnost medija, posebno onih koji su zavisni od države, vlasnika, donacija, prihoda od strane pi-ar agencija ili puke pripadnosti nekoj interesnoj grupi.

Da se prizna nezavisnost u određivanju stepena sopstvene ili kolektivne manije gonjenja svim histeričnim prepoznavaocima veze između Srbije i onog nalickanog maloumnog monstruma i psihopate iz Norveške, na kojoj god strani ideološkog spektra se nalazili.

Da se prizna nezavisnost Kfora u odluci koga će, neutralno, prevoziti svojim helikopterima, a na relaciji južna Kosovska Mitrovica - Brnjak/Jarinje, kao i nepostojeća nezavisnost američkog, britanskog, nemačkog i francuskog ambasadora u Prištini u odnosu na njegove pretpostavljene u Vašingtonu.

Da se prizna nezavisnost obaveštajnih struktura po pitanju diskretnosti, brzine i tačnosti u saznavanju toga ko zaista finansira paljenje ambasada, administrativnih prelaza i eventualno baklji po stadionima.

Da se prizna nezavisnost svakog državnog funkcionera u odluci da trenutke krize provodi boraveći u inostranstvu, kao i eventualnu nezavisnost narodnih poslanika u istrajnosti pri stavu da avgust treba provoditi na letovanju, odmarajući se od zakonodavnih napora.

Da se prizna nezavisnost Brisela u temeljnom i neishitrenom odlučivanju o brzini prijema Srbije, Makedonije, BiH i Turske u Evropsku uniju, a u zavisnosti od brzine bankrota Grčke, Španije, Portugala, Italije, Irske i ostalih evropskih i svetskih kandidata za ovu finansijsku aktivnost.

Da se prizna nezavisnost Južnog Sudana, od jula ove godine najnovije države na svetu i 193. članice Ujedinjenih nacija.

Da se prizna nezavisnost Nemeša od njegove porodice u odnosu na pitanje da li će živeti sa Marijanom.

Da se prizna nezavisnost __________________ (upisati ukoliko nešto na prethodnom spisku nedostaje).


Vojislav Žanetić rođen je nešto pred početak treće trećine dvadesetog veka (1963) u Beogradu, glavnom gradu nekoliko nepostojećih i jedne odskoropostojeće države.
Pisao je za Indeksovo Pozorište, Dnevni Telegraf, Evropljanin i Nin, a za Večernje novosti – od aprila 2007. – piše na drugoj strani, svake druge nedelje. Pošto je ovo pisanje uglavnom namenjeno odraslima koji čitaju novine, radi ravnoteže objavio je, poodavno, i jednu knjigu za decu – “Bića o kojima malo znamo”.
Oprobao se i kao kontroverzni biznismen: suvlasnik je i kreativni direktor marketing agencije MOSAIC. Tokom godina rada prikupio je i nekoliko nagrada iz novinarstva i oglašavanja. Državna ili crkvena odlikovanja, kao i zvanična društvena priznanja ničim nije zaslužio, pa ih nije ni dobio.
Ako bude vodio računa o svom zdravlju, pazio prilikom učestvovanja u saobraćaju i izbegavao stresove, uz još malo sreće živeće do svoje 88 godine – kao neki njegovi prethodnici, nešto slavniji u oblasti življenja.