Albanci iz Prištine:Tači nas vodi u propast

Албанци из Приштине: Тачи нас води у пропаст
ТЕМА ДАНА | 29. ЈУЛ 2011. | 18:59
ПРИ­ШТИ­НА – Рат, су­ко­би или на­си­ље ни­су оп­ци­ја ко­ју по­др­жа­ва­ју Ал­бан­ци, обич­ни љу­ди у При­шти­ни. Ве­ћи­на сма­тра да је по­треб­но ста­ви­ти тач­ку на по­ли­тич­ке игре. Сви до јед­ног сма­тра­ју да је Ко­со­во по­де­ље­но на се­вер и југ и да не по­сто­ји шан­са да се мир­ним пу­тем ис­пра­ви оно што је Ун­мик ура­дио – „раз­два­ја­ње Ко­со­ва на срп­ски се­вер­ни и ал­бан­ски, ка­ко ве­ле, мул­ти­ет­нич­ки ју­жни део“.

На­род же­ли да жи­ви нор­мал­но, да се по­ве­ћа за­по­сле­ност, да се ста­не на пут ко­руп­ци­ји и кри­ми­на­лу, да омла­ди­на мо­же у ноћ­ним са­ти­ма да иза­ђе у град, да ро­ди­те­љи не стре­пе да ли ће њи­хо­ва ћер­ка би­ти пред­мет под­во­ђе­ња или да ће им син за­вр­ши­ти у не­ком кри­ми­нал­ном кла­ну. При­шти­на је за­гу­шен и по­де­љен град, у ко­ме се све ме­ри зе­ле­ним нов­ча­ни­ца­ма, при­пад­но­шћу сло­ју бо­га­тих кри­ми­нал­них гру­па или си­ро­ти­њи. Обич­ни љу­ди ко­ји­ма је стра­да­ња и по­ср­та­ња до­ста, сма­тра­ју да во­де­ћа ко­а­ли­ци­ја оку­пље­на око Ха­ши­ма Та­чи­ја и ње­го­вих уја­ка, Ко­со­во во­ди у без­вла­шће.

Ми­ља­им Кра­сни­ћи, на­став­ник ал­бан­ског је­зи­ка, уз оба­ве­зно са­гла­ша­ва­ње с Та­чи­је­вим за­по­се­да­њем, ка­ко ве­ли, др­жав­них пре­ла­за, ка­же да се оби­чан свет мно­го не пи­та. – У овом тре­нут­ку се­вер је је­ди­на те­ма. Ни­ко не ми­сли шта ће и ка­ко би­ти од пр­вог сеп­тем­бра, с по­чет­ком школ­ске го­ди­не. Ле­ка­ри, на­став­ни­ци, обич­ни рад­ни­ци, сви су не­за­до­вољ­ни. Сва­ко раз­ми­шља ка­ко ће спре­ми­ти де­те у шко­лу – ка­же он пла­ше­ћи се, ка­ко ве­ли, све ве­ће изо­ла­ци­је Ко­со­ва.– Це­не ди­вља­ју, а про­сеч­на пла­та је око 250 евра. Ако из­у­змем оне ко­ји су се обо­га­ти­ли, не по­сто­ји по­ро­ди­ца ко­ја не тр­пи – ве­ли он.

– За­тво­ри­ли су тр­жи­ште. Ро­ба из Ср­би­је не­ста­је, а на њу смо на­ви­кли – до­да­је ње­гов ко­ле­га Еш­реф С, уз мол­бу да оста­не ано­ни­ман јер се, ка­ко ве­ли, пла­ши да ће ње­го­ву из­ја­ву про­чи­та­ти они из вр­ха.– Је­ди­но у че­му по­др­жа­вам Та­чи­ја је­сте од­лу­ка да са­чу­ва чи­та­во Ко­со­во. Све дру­го што ра­ди во­ди нас у про­паст. Ви­диш да се ми не пи­та­мо. Не­ко ће ре­ћи да сам из­дај­ник ако ка­жем да на­ша пред­сед­ни­ца и пре­ми­јер ни чај не пи­ју ако не пи­та­ју Ва­шинг­тон или Бри­сел, а та­ко је и код вас у Ср­би­ји. Ни­је све у овим згра­да­ма и ку­ћа­ма. Не знам по­ро­ди­цу ко­ја ни­је у кре­ди­ти­ма, ко­ја не са­ста­вља крај с кра­јем. Ви­ди­те ли ре­до­ве ис­пред су­да, ме­ста где се оку­пља­ју љу­ди ко­ји тра­же по­сао. За пет евра ме­ша­ју бе­тон по цео дан. То ни­је га­ран­ци­ја за бу­дућ­ност – ка­же Еш­реф С, на­во­де­ћи да сво­ју де­цу ста­ро­сти од 14 до 20 го­ди­на, два уче­ни­ка и сту­дент­ки­њу, у ноћ­ним са­ти­ма др­жи под над­зо­ром јер се пла­ши по­ро­ка и под­во­ђе­ња.

Ди­пло­ми­ра­ни прав­ник Илир Бе­ћај сма­тра да ће за го­ди­ну-две Ко­со­во из ну­жде мо­ра­ти да се окре­не Ср­би­ји. Ве­ли да ве­ли­ка Ал­ба­ни­ја ни­је оп­ци­ја, јер Ко­со­во већ има до­вољ­но си­ро­ти­ње. Пла­ши се де­пор­та­ци­је и про­го­на Ал­ба­на­ца из зе­ма­ља Европ­ске уни­је. „Ако се то до­го­ди, не знам од че­га ће­мо жи­ве­ти“, ве­ли он, на­во­де­ћи да не зна по­ро­ди­цу из ко­је бар је­дан члан ни­је у ино­стран­ству.– Имам при­ја­те­ље ме­ђу Ср­би­ма, а и мо­ја по­ро­ди­ца. По­се­ћу­је­мо се, али мо­рам да при­знам да је то при­ја­тељ­ство она­ко при­кри­ве­но. Има ло­ших љу­ди. Ста­ве те на цр­ну ли­сту и ви­ше ти не­ма жи­во­та – ка­же он, уве­рен да ће вре­ме дик­та­та и пре­по­зна­ва­ња по по­ре­клу „из шу­ме или из гра­да“ вр­ло бр­зо про­ћи.

У ду­го­ви­ма до гу­ше

Ен­вер Ха­џи­ју, еко­но­ми­ста – бан­кар­ски слу­жбе­ник, твр­ди да у све­ту не по­сто­ји на­ци­ја ко­ја је за­ду­же­ни­ја од Ал­ба­на­ца са Ко­со­ва.
– Сви гр­ца­мо у кре­ди­ти­ма и ду­го­ви­ма. Вла­сни­ци хи­пер­мар­ке­та, тр­го­вин­ских ла­на­ца, пре­ко обич­ног се­ља­ка до на­зо­ви би­зни­сме­на, је­су пре­за­ду­же­ни. Сва­ко сва­ком ду­гу­је. Пре­би­ја­ју ра­чу­не. Да ни­је ди­ја­спо­ре, го­то­вог нов­ца не би би­ло у про­ме­ту – твр­ди он по­зи­ва­ју­ћи се на зва­ни­чан по­да­так да на Ко­смет у ке­шу сти­же око по­ла ми­ли­јар­де го­ди­шње, што у од­но­су на уку­пан про­мет пред­ста­вља ско­ро по­ло­ви­ну но­вач­них тран­сак­ци­ја

http://www.pravda.rs/2011/07/29/albanci-iz-pristine-taci-nas-vodi-u-propast/