Tesla se rodio tačno u ponoć, sa srcem koje je kucalo na desnoj strani grudi

Tesla je imao i čudesnu moć koju su posedovali sveti Ilija i sveti Sava. Oni su mogli da proreknu ono što bi se kasnije desilo zlim ljudima. O srodnoj moći, koju je i sam imao, Tesla piše:
„Naime, kad god su mene, ili nekog kome sam bio privržen, ili delo kome sam se posvetio, drugi povređivali, na poseban način, koji bi mogao najjednostavnije da se okarakteriše kao krajnje ružan, osećao sam to kao naročit i neopisiv bol, koji sam u potrazi za boljim imenom okvalifikovao kao ‘kosmički’ a ubrzo zatim redovno se događalo da su oni koji su nanosili bol, loše prolazili... “.





Tesla – čovek anđeo
Piše Spasoje Vlajić
Dana 10. jula 1855. godine, paroh smiljanski Milutin Tesla je zapisao:
„Juče je vrućina velika i vazduh težak, popodne padala je krajem Velebita kiša, a pred veče izvedrilo se i bio je vazduh leden, nebo se smušilo i zvijezde sjale kao igda. Najedanput blesnu od strane istoka i kao kad bi zabuktalo skupa trista luča potegnu na zapad, zvijezde ukloniše se i bi reći sva priroda stade. Pojavljivanje pak preko svoda neba prolazeći činilo je se tako blizu kao da bi ga iz praće dovatiti mog'o, a čulo se je kao daleki vodopad i prosipajući od sebe varnice ostavljalo je modre pruge za sobom... “
Godinu dana posle ovog znamenja paroh Milutin je 10. jula 1856. godine, dobio sina. Dečak se rodio tačno u ponoć, sa srcem koje je kucalo na desnoj strani grudi.
O tim znacima koji su nagovestili da će biti jedinstven među ljudima, Nikola Tesla piše: „Nešto sasvim neobično mora da se desilo pri mom rođenju, pa su mi roditelji tada namenili sudbinu sveštenika“.

NAČIN ŽIVOTA
Po kazivanju samog Tesle neki događaji su posebno uticali na njegov život i odredili način ponašanja.
„Kad mi je bilo šest godina – piše Tesla – desilo se da sam se zatvorio u jednu malu kapelu u nepristupačnoj planini, koju sam samo jedanput posetio te godine. To je bilo mesto mnogih krvavih susreta i u blizini je bilo groblje. Tamo sam bio zatvoren dok sam tražio gnezda nekih ptičica; proveo sam noć najstrašniju od svih noći u svom životu, u društvu sa duhovima umrlih... Konačno, kao nekim čudom, mene su spasli i tada su moji roditelji rekli: ‘On svakako mora da ide u sveštena lica, mora da bude sveštenik’. Sve što se dešavalo posle toga, bez razlike šta, samo ih je učvršćivalo u toj odluci“.
Uverenje roditelja da se radi o izabraniku Promisli potkrepilo je i pad malog Nikole u kazan sa vrelim mlekom. Kad su ga izvukli sa čuđenjem su primetili da mu se na telu pojavio samo jedan otok. I to na kolenu kojim je dodirnuo vreo kazan. Na to su, kako piše Tesla, roditelji opet rekli: „Zar to nije bilo čudo? Jesi li ikad čuo za tako nešto? On će sigurno biti episkop, mitropolit, možda i patrijarh“.
U svojoj osamnaestoj godini Tesla je stigao do raskrsnice, do prelomnog događaja koji mu je odredio dalji život.
„Duboko sam poštovao svoje roditelje – piše Tesla – pa sam zato odlučio da počnem da učim za sveštenika. Upravo, tada se desilo nešto... Izbila je ogromna epidemija kolere, koja je desetkovala stanovništvo i, dabome, ja sam je odmah dobio. Kasnije je to prešlo u edem pluća, plućnu slabost i sve vrste bolesti dok konačno nisu za mene naručili sanduk. U toku mog buncanja u nesvesti, kada su već mislili da umirem, otac je došao do mog kreveta i pomilovao me: ‘Biće ti dobro’. ‘Možda’, odgovorih, ‘ako me pustiš da studiram tehniku’. ‘Svakako da hoću’, uveravao me on, ‘ići ćeš na najbolju politehničku školu u Evropi’. Ja sam se oporavio na zadivljenost svih, moj otac je održao reč i posle jedne godine lutanja po planinama i vraćanja u dobro fizičko stanje, otišao sam na Politehničku školu u Grac u Štajerskoj, jednu od najstarijih ustanova“.
Šta se sve dešavalo u duši uplašenog dečaka šćućurenog pored oltara u društvu sa duhovima umrlih; izvučenog iz vrelog mleka; obolelog na smrt... ? Nisu li namerom Promisli i ti slučajevi doprineli njegovom kasnijem vrlinskom ponašanju koje ga je razlikovalo od običnih ljudi? Živeo je kao devstvenik i odlikovao se telesnom i duhovnom čistotom.

ČUDESNE MOĆI
Sveti Ilija i sveti Sava mogli su da izmole od Gospoda munje i gromove. Tesla ih je proizvodio snagom svog uma, otelotvorenom u njegovim izumima. To živo potvrđuje i jedan od opisa njegovih ogleda:
„Za prvim praskom iznad krova usledio je jedan mnogo jači, a zatim jedan jak kao pucanj puške. Sledeći je bio još jači. Tutanj visoko gore postajao je sve gromkiji i gromkiji, a onda se pretvorio u pravu topovsku grmljavinu sa pražnjenjima koja su brzo sledila jedno za drugim. Urnebes je bio strašan i grmljavina je potresla zgradu iz temelja. U zgradi je blještala avetinjska plava svetlost. Na kalemovima su buktale mase ognjene kose. Svaka stvar u zgradi bacala je igličaste plamene trake“.
Tesla je imao i čudesnu moć koju su posedovali sveti Ilija i sveti Sava. Oni su mogli da proreknu ono što bi se kasnije desilo zlim ljudima. O srodnoj moći, koju je i sam imao, Tesla piše:
„Naime, kad god su mene, ili nekog kome sam bio privržen, ili delo kome sam se posvetio, drugi povređivali, na poseban način, koji bi mogao najjednostavnije da se okarakteriše kao krajnje ružan, osećao sam to kao naročit i neopisiv bol, koji sam u potrazi za boljim imenom okvalifikovao kao ‘kosmički’ a ubrzo zatim redovno se događalo da su oni koji su nanosili bol, loše prolazili... “.

ANĐEO NAUKE I ZNANJA
Mnogo je jasnih znakova koji uzvišenim jezikom smisla svedoče da je Nikola Tesla promišlju odabran da bude zemaljsko oličenje bestelesnih sila – očovečeni anđeo koji je uneo svetlost u domove ljudi.
U svetu duhovnih praslika jednorodna nit spaja mitskog Prometeja, biblijske anđele i Teslu: među ljude su doneli vatru, prosvetljenje i svetlost.
U navedenom smislu dve slike posebno odlikuju predstavu koju imamo o Nikoli Tesli. One se međusobno prožimaju i preobražavaju jedna u drugu.
Na jednoj, Tesla je u mraku, među belim golubovima, a na drugoj, u laboratoriji, okružen bukom blistavih munja i vatrenih jezika. „Njegova silueta – opisuje engleski novinar M. Gavern – se ocrtavala jasno u jednom električnom polju što je oblikovalo bezbroj plamenih jezičaka... “.
Kako to da Teslu obeležavaju baš beli golubovi i vatreni jezici? Nije li i to onaj duboki trag koji budi nadu da se na našu radost, večno i neprolazno jasno ispoljava i u ovom prolaznom svetu?
Savršena lepota i neprolazna vrednost ovog traga je u tome što hujanje nevidljivog izvire iz same suštine života – iz novozavetnog svedočanstva o mističnom dodiru vidljivih, golubova i plamenih jezika sa bestelesnim, Svetim Duhom:
„A kad je Isus kršten, izađe odmah iz vode. I gle, otvoriše mu se nebesa i vide Duha Božjega gde silazi kao golub i ide na njega“ (Mt. 13, 16).
„I odjednom nasta huka sa neba kao kad duva silan vetar, te ispuni svu kuću u kojoj su sedeli. I pokazaše im se jezici koji se razdeliše, kao da su od vatre, pa se na svaku od njih postavi po jedan. Tada se svi ispuniše Duhom Svetim... “ (Del. Ap. 2,2-5).
hhh
Prekrasan znak koji nagoveštava bestelesni dodir Teslinog bića sa daškom Duha Svetoga, izvire i iz ovog dirljivog opisa. Ostavio ga je sam Tesla:
„Hranio sam golubove, na hiljade njih, već godinama. Hiljade njih, ko bi ih sve zapamtio. Međutim, bio je jedan golub, divna ptica, čisto beo sa svetloplavim pegama na krilima: on je bio nešto drugo. Bila je to ženka. Mogao sam je prepoznati bilo gde. I ona je mene mogla da pronađe na svakom mestu. Trebalo je samo da pomislim na nju, da je pozovem i ona bi doletela. Ja sam nju razumeo i ona je razumela mene. Voleo sam tog goluba.
A onda, jedne noći dok sam u mraku ležao na krevetu, i kao obično rešavao neke probleme, uletela je kroz otvoren prozor i sletela na moj sto. Znao sam da sam joj potreban; htela je da mi saopšti nešto važno, pa sam ustao i otišao do nje.
Gledao sam je i znao da želi da mi kaže – da će umreti. A onda, kad sam to shvatio, video sam svetlo iz njenih očiju – snažan snop svetlosti. Da, bila je to stvarna svetlost, snažna, blistava, zaslepljujuća svetlost, snažnija od svetlosti i najjače lampe u mojoj laboratoriji.
Kada je moj golub umro, nešto je nestalo iz mog života. Do tada sam bio sasvim siguran da ću završiti sve svoje zamisli, iako sam imao ambiciozan program, ali kad je golubice nestalo znao sam da je moje životno delo okončano“.
U ovom događaju kao da je sam Duh Sveti, preko svog telesnog oličenja, belog goluba, nagovestio Tesli da je njegovo zemaljsko bitisanje privedeno kraju.
U kojoj meri je Tesla zaista bio prenosilac onoga što po, milosti Božijoj, ljudi dobijaju od četvrtog među sedam velikih duhova – arhanđela Urijela?
Ime Urijel znači svetlost ili oganj Božiji. On je starešina bestelesnih sila, anđela zaduženih da prosvetljuju ljudske umove i da im otkrivaju istinska znanja i korisne naučne tajne.
O blagodetima koje oni prenose Promišlju odabranim ljudima, vidinski mitropolit Neofit, u knjizi Praznične propovedi, piše: „Urijel je anđeo nauke i znanja. Istinsko znanje je od Boga, koji ga ljudima šalje preko svojih duhova. Mi znamo da su se mnoga korisna otkrića u oblasti nauke rađala u umu naučnika iznenada, kao po nekom otkrivenju. To je ozarenje od anđela svetlosti i znanja“.
Među svedočanstvima ovih mitropolitovih reči, jedno posebno iskustvo je doživeo i opisao sam Tesla:
„Jedno posle podne, kojeg se uvek sećam, zadovoljno sam šetao sa svojim prijateljem u gradskom parku i recitovao pesme. U to vreme znao sam napamet čitave knjige, reč po reč. Jedan od njih je bila i Geteov Faust. Sunce je baš zalazilo i podsetilo me na slavno mesto:
Sunce izmiče i dan umire,
A ono dalje novi život stvara...
Kad sam u inspiraciji izgovorio te reči, ideja mi se pojavila kao blesak munje, i u jednoj sekundi bila je otkrivena istina. Štapom sam crtao po pesku dijagrame koje sam pokazao šest godina kasnije u svom predavanju pred Američkim institutom elektroinženjera... Ideje su dolazile neprekidno kao nošene nekom strujom, i jedina teškoća bila je u tome što sam morao da ih brzo hvatam... “.
Slika Sunca je u Tesli pokrenula blesak Urijelove munje u trenu, anđeo svetlosti ga je nadahnuo genijalnom idejom, otkrićem obrtnog magnetnog polja i elektromotora zasnovanog na istom principu. Teslini izumi su obeležili ovaj vek i bez njih bi naša civilizacija – jednostavno (pre)stala. Današnji sistemi snabdevanja električnom energijom zasnivaju se na Teslinim izumima. Njegovi električni motori su u svakoj fabrici, a generatori naizmenične struje pokreću sve – od uglja do atomske energije.
I pored toga, verovatno dubokom voljom Promisli, Tesla je još za života skoro zaboravljen. Kao da je sama Promisao namerno ostavila da zagonetni Tesla ostane neotkrivena i neistrošena tajna koja čeka svoju odgonetku u nekom budućem vremenu. A nevidljiva svetska zajednica duhovnih vodiča i naučnih genija u tišini istražuje Tesline zamisli i čuva rezultate dostignutih saznanja o čistoj energiji, sili značenja, vizitoru, vedtoru... za ono zlatno doba o kome Tesla predviđa:
„Sa svetlošću, koju iz same sredine uzima, sa silama koje u njoj crpimo, sa svakim oblikom energije koju bez napora dobijamo iz neiscrpnog slagališta prirode, čovečanstvo će džinovskim koracima napredovati. I sama pomisao na takve veličanstvene mogućnosti uzdiže naš um, jača naše nade i ispunjava naša srca najvišim uživanjem“.
Teslini protivnici rasipnički troše i gube energiju na svoje bezumlje. Njihova moć opada i prolazi. Dolazi zlatno doba arhanđela Urijela i – Nikole Tesle.

***

Zaronivši u dubine Teslinog dela, u živi spoj uma i materije, profesor Velimir Abramović nadahnuto predviđa: „Neumitno dolazi novo doba, vreme tehnike oplemenjene duhom. I ma koliko to nama izgledalo neverovatnim, prestonica nove civilizacije biće Beograd. U njemu je grob Nikole Tesle... Možemo reći da je to slučajno ili ostaviti malo mesta za mogućnost da tu nečega ima, da su neke kosmičke sile umešale prst. Kako inače objasniti da su iz Amerike poslali Tesline ostatke, iako on nikada nije imao srpsko ili jugoslovensko državljanstvo, već austro-ugarsko i američko“.
Pepeo Teslinih zemnih ostataka i naučna zaostavština čuvaju se u Beogradu, u muzeju njemu posvećenom. Ta činjenica budi prosvetljujući osećaj bliskosti sa nečim mnogo dubljim. Možda i sa samim izvorom one žive vode čiji žubor neprekidno podseća na nevidljivi plan Promisli: Beogradom je razvejan i pepeo Svetot Save. U simboličkom smislu zemni ostaci ta dva uzora su „ognjem uzneseni“ da bi i na taj način bila ukazana počast besmrtnim dušama i duhovnoj energiji.

MENTALNI OKVIRI
Tesla je imao izuzetno retku sposobnost da u svojim „misaonim radionicama“ trodimenzionalno sagledava misaone slike svojih izuma, da ih na taj način ispravlja, usavršava, a potom napravi kao gotov fizički proizvod. Objašnjavajući to svojstvo svoga uma, Tesla kaže:
„Moj metod je drugačiji. Ja ne žurim sa opipljivim poslom. Kada dobijem zamisao, odmah počinjem da je razrađujem u svojoj mašti. U glavi menjam građu, pravim poboljšanja i upravljam uređajem. Potpuno mi je nebitno da li mi turbina radi u mislima ili je ispitujem u radionici. Čak primetim da li se pomerila iz ravnoteže. Nema baš nikakve razlike, učinci su isti. Na ovaj način mogu brzo da razradim zamisao, a da pri tom ništa ne dodirnem. Kad odmaknem toliko daleko da u izum unesem svako poboljšanje koje mi padne na pamet i ne vidim mu nikakve mane, ja tom završnom proizvodu svoga uma dam telesni oblik. Moj uređaj radi kao što sam i zamislio, a ogled ispadne tačno onako kako sam planirao. Za poslednjih dvadeset godina nije bilo nijednog izuzetka. A zašto bi i bilo drugačije?“.