"E neka ste u dobri cas dosli u moj dom..."

"E neka ste u dobri cas dosli u moj dom..."
“...Cim smo nastupili njegusko polje, ali pop-Matijas opet stade razigravati svoga konjica, pa ce, okrenuv se nama svima, veselo i glasno reci: Na Njeguse cemo otpocinuti jednu uru. Hocu da podjemo mojem pobratimu popu-Minji (Mihailu) Radonjicu, protopopu njeguskom. Hajte, sokolovi moji, potecite za mnom svikolici!” pa obode svojeg konjica, koji kao munja poleti poljem njegoskim, a mi svi za njim. U casu stajasmo pred malenom protinom kucicom, blizu lepe velike skolske zgrade, u kojoj sada smestena bese bolnica ruskoga crvenoga krsta.
Dok smo sa konja silazili, pop-Matijas vec bese usao u kucu svome pobratimu, kojeg bese zatekao sa cibukom u ruci sedeca kraj ognja. U tom i mi svi na vrata stigsosmo i sad nas redom stade prikazivati pop-Matijas svome pobratimu popu-Minji, koji se podize sa svoga sedista, izjavljujuci, kako su mu svagda mili ovaki gosti.U csku i mi svi poredjasmo se oko ognja, koji je goreo na sred malene izbe protine.Na ognju visase jedan kotlic, u kojem se bas mleko varilo, sigurno uzina protinoj celjadi, jer vec bese 4 sahata posle podne.
Proto je visok, krupan covek u dobu preko 60 godina,ali je vrlo snaznog drzanja. Na njemu je obicno crnogorsko odelo, po cemu ga nicim ne mozes razlikovati od drugog Crnogorca. Tu se bas desio i mladi njeguski pop-Spiro, koji osobito ljubazan i recit bese, da nam se svima iz reda jako dopao. Posle toga dode jos nekoliko muske i zenske celjadi u dobu do 13-15 godina, koji nas malo udaljenije sa strane radoznalo gledahu mirno.
Kad se vec izredjase obicna pitanja, a nas proto poskoci zivo i veselo, pa ce svojim jakim gromkim glasom reci:” E neka ste u dobri cas dosli u moj dom, da podelim s vama sto je bog i dobra sreca darovala.” U tom neka zena skide sa veriga onaj kotlic pun varena mleka, te ga sasu u jedan velik drven sud, zatim razgrnu vatru, pa izvadi po sred zive zeravice pecenu pogacu od kukurznog brasna, te je iskida na manju parcad i poredja pred svakog po jedno parce. Za tim pop-Minja domasi iz neke badze tikvicu punu ljute rakije “prvenca,” koja idjase od ruke do ruke, dok se nije sa svim ispraznila za jedan casak mi smo krasno uzinali, neki mleka i pogace, a neki prvenca i pogace, tek je svima ovo slatko palo, jer besmo ogladneli putujuci puna 4 sahata od Kotora do Njegusa.
...Nakon vrlo prijatnog odmora i razgovora, koji smo jedan dobar sahat ovde proveli, nas vodj poskoci na noge lagane, te u ime svoje i u ime sviju nas zahvali se svome pobratimu najljubaznije na lepom doceku. Podjosmo i mi svi redom prastajuci se sa dobrim domacinom popa-Minjom, koji nas zajedno sa mladim popa-Spirom ispratio bese jedan komad ispred svoje kuce, dok nismo svi na konje posedali, pa nam onda na rastanku jos jednom gromko i zivahno uzviknu:”Hajte, posli sa dobrom srecom, ako bog da!” i pri ovom pozdravu lako se dotace desnom rukom svoje malene crnogorske kapice.