Isus imao ženu

Papirus nije dokaz da je Isus imao ženu
Gledano sa naučne tačke, fragment iz 4. veka u kojem Isus pominje „moju ženu“ jeste kuriozitet jer daje nove uvide u istoriju hrišćanstva, ali on neće doneti radikalnu promenu u dosadašnjim viđenjima ličnosti Isusa Hrista


Đoto di Bondone, Marija Magdalena i Isus, Magdalenina kapela u Asiziju, 1320.
Hoće li komadić papirusa, za koji se pretpostavlja da je iz 4. veka, ne veći od vizitkarte, uzdrmati temelje hrišćanstva pisanim svedočanstvom da je Isus Hristos imao ženu? Sudeći po uverenju naših sagovornika – neće. U Rimu nedavno predstavljeni dokument pisan je starim koptskim jezikom u kojem su identifikovane reči: „Isus im je rekao moja žena“. Fragment je najverovatnije autentičan, kaže docent dr Predrag Dragutinović sa katedre za Sveto pismo Novog zaveta Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Profesorka sa Harvarda koja ga je predstavila javnosti, Karen King, ipak, odmah je istakla da niko ne treba da pomišlja da bi otkriće fragmenta moglo da potvrdi tezu Dena Brauna iz „Da Vinčijevog koda“ da je Isus bio oženjen Marijom Magdalenom, što je crkva svih ovih vekova skrivala od svojih vernika.

– Profesorka King je ozbiljna naučnica i činjenica da je sa svojim timom predstavila papirus u javnosti govori o tome da su oni dobro proverili njegovu autentičnost. Već postoje neke hipoteze da bi tekst mogao biti prevod na koptski jednog starijeg grčkog fragmenta iz drugog veka. To vezivanje za eventualnu pripadnost drugom veku verovatno je zbog toga što su tada postojale neke teze unutar gnosticizma kao jedne frakcije unutar hrišćanstva da bi Isus mogao biti oženjen – objašnjava docent dr Predrag Dragutinović, koji profesorku King lično poznaje.

Gledano sa naučne tačke, radi se o kuriozitetu, jer fragment daje nove uvide u istoriju hrišćanstva, daje još jedno tumačenje biblijskih tekstova, biće to prvi gnostički spis u kojem se eksplicitno pominje „moja žena“ i mogućnost da je Isus bio oženjen, ali Dragutinović je uveren da neće doneti radikalnu promenu u dosadašnjim viđenjima ličnosti Isusa Hrista, a još manje da će uticati na zvanično učenje hrišćanske crkve.

– Kanonska jevanđelja, ona koja se danas nalaze u kanonu Novog Zaveta, mnogo su starija od svih tih spisa koji se u javnosti predstavljaju kao važni, tih gnostičkih spisa iz četvrtog veka. Makar oni bili i prevodi nekih ranijih spisa, oni su daleko mlađi od kanonskih jevanđelja po Marku, Luki, Jovanu i Mateju koji takvu mogućnost i ne pominju. Ali, interesantno je da su neke grupacije, možda želeći da opravdaju svoju životnu, versku i crkvenu praksu, pokušale da projektuju neke sopstvene stavove i viđenja u starinu i pripišu Isusu određene stvari koje nisu posvedočene u najstarijim izvorima – naglašava docent dr Dragutinović.

Čak i kad bi se dokazalo da papirus potiče iz četvrtog veka i da se reči „moja žena“ odnose na suprugu Isusa Hrista i da nemaju neko drugo značenje, to ne bi promenilo zvanično stanovište o Isusu i njegovom neženstvu, kaže protođakon Radomir Rakić, koji je učestvovao u izradi sinodskog prevoda Svetog pisma.

– Mi nemamo načina da saznamo da li je taj fragment pisao neki gnostik, neki neznabožac, neko ko je pisao protiv Hrista, da li je prepisivan sa drugog dokumenta jer je u takvim prepisivanjima dolazilo do brojnih grešaka i javljale su se različite varijante iste reči. Takođe, apokrifnih spisa, spisa koji nisu ušli u sastav Svetog pisma, ima veoma mnogo i u njima raznih sumnjivih podataka. U Bibliji, na primer, opisuje se Hrist u 12. godini, a onda se govori o njemu kao tridesetogodišnjaku. Preskočeno je 18 godina njegovog života, a u apokrifima se to koristi da se „praznine“ popune raznim nagađanjima – objašnjava protođakon Radomir Rakić.

Ne iznenađuje što je Hristova „životna saputnica“ u sve popularnijim modernim tumačenjima baš Marija Magdalena. I u Svetom pismu ona ima značajnu ulogu, podseća otac Radomir Rakić. Marija Magdalena je jedna od njegovih sledbenica i prva koja je videla Hristov prazan grob. Ta „kanonska“ bliskost Isusa i Marije Magdalene još je istaknutija u gnostičkim jevanđeljima. U jednom od tih spisa, Filipovom jevanđelju iz trećeg veka, navodi se da je Isus voleo Mariju Magdalenu više od ostalih učenika i da je običavao da je često ljubi u usta, što su mu ostali učenici zamerali. Za jedne je takva fizička bliskost dokaz bračnog života, za crkvene oce poljubac je metafora za otkrivanje istine omiljenoj učenici, a u ljutnji ostalih učenika vide još jedan dokaz da mu Marija Magdalena nije bila žena, jer da jeste učenici se ne bi ljutili zbog takvog njegovog odnosa prema njoj.

------------------------------------------------------

Učenica Isusa Hrista

Sveta Marija Magdalena, rodom iz grada Magdale u Siriji, bila je Isusova učenica i sledbenica koja mu je služila sa ostalim svetim ženama sve do njegovog raspeća. Bila je mučena od sedam zlih duhova koje je u Galileji izgonio iz nje Hristos, posle čega ona postaje njegova sledbenica. Vaskrsli Hristos prvo se javio Mariji Magdaleni koja je plakala na njegovom grobu, da bi joj se ponovo ukazao kada se vratila na njegov grob sa mironosicama. Po Hristovom vaskrsnuću, otputovala je u Efes gde je u propovedanju jevanđelja pomagala Svetom Jovanu Bogoslovu, tu je i umrla, a njene mošti čuvale su se jedno vreme u Carigradu. Sveti Justin (Popović) u „Žitijima svetih“ piše da se Sveta Marija Magdalena naziva ravnoapostolnom jer je „sa velikom revnošću javljala Evanđelje po svetu kao pravi Hristov apostol“ i upozorava da je ne treba mešati sa bludnicom koja je svojim suzama oprala Hristu noge i obrisala ih svojom kosom. Pravoslavna crkva slavi uspomenu na Svetu Mariju Magdalenu 4. avgusta, a proslavlja je i na dan kada se proslavljaju ostale žene mironosice, druge nedelje posle Vaskrsa.

J. Čalija

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Papirus-nije-dokaz-da-je-Isus-imao-zenu.lt.html