Što severnije živi, čovek ima veći mozak

Što severnije živi, čovek ima veći mozak


Što severnije živi čovek takođe ima i veći mozak, ali ne zato što je pametniji od onoga koji živi južnije, već zato što mu je zbog manjka svetlosti potreban veći moždani region zadužen za vizuelno snalaženje


Kod ljudi koji žive severnije, procesom evolucije su se razvili veći mozak i oči da bi se bolje snalazili pod mutnim nebom i tokom dugih, mračnih zima, poručuju istraživači Oksfordskog univerziteta.

Oni su do ovog zaključka došli proučavajući 55 ljudskih lobanje iz dvanaest zemalja i regiona. Utvrdili su da što čovek živi dalje od ekvatora to ima krupnije oči zbog sve manje svetlosti, prenosi Rojters.

Što severnije živi čovek takođe ima i veći mozak, ali ne zato što je pametniji od onoga koji živi južnije, već zato što mu je zbog manjka svetlosti potreban veći moždani region zadužen za vizuelno snalaženje.


Korišćeni uzorci lobanja, od kojih neke potiču još iz devetnaestog veka, potiču iz Engleske, Australije, Kanarskih ostrva, Kine, Francuske, Indije, Kenije, Mikronezije, Skandinavije, Somalije, Ugande i SAD.

Utvrđeno je da se veličina očne i moždane duplje može direktno dovesti u vezu sa zemljom porekla proučenih lobanja. Pri tom, najveći mozak imaju Skandinavci, a najmanji stanovnici Mikronezije.

Robin Danbar, jedan od učesnika studije, sktreće pažnju na relativnu brzinu kojom su se oko i mozak čoveka adaptirali na uslove severnih podnevlja, koja je naselio tek pre nekoliko desetina hiljada godina.

NAJBLIŽI LJUDIMA
Majmuni postaju sve inteligentniji

M.M. | 27. 07. 2011.
Naučnici su se često bavili pitanjem inteligencije majmuna, kao i njihovom povezanošću sa ljudskom evolucijom, o čemu govori i novi film iz serijala "Planeta majmuna".


Ljude i majmune povezuje mnogo toga zajedničkog


Nauka je dokazala našu vezu sa ostalim primatima, posebno šimpanzama.
Preci šimpanzi poslednji su se, među današnjim primatima, izdvojili iz grane
evolucionog stabla koja je vodila do ljudi. Sa ljudima ih, osim izražajnih lica i
pokretnih palčeva, povezuje niz sličnosti, koje mogu mnogo da nas nauče o nama samima.

Za vreme poslednjih 6 miliona godina šimpanze su se pokazale čak i kao
sposobnije od ljudi u rešavanju određenih kognitivnih zadataka. Studija izvedena u Kjotu u Japanu pokazala je da su šimpanze sposobne da se sete brojeva koji su se, u kvadratima, na samo nekoliko sekundi prikazivali na nizu kompjuterskih
monitora. Očekujući hranu kao nagradu, šimpanze su spremno, odgovarajućim
redom, pritiskale kvadrate, što ljudima nije pošlo za rukom.

Umeju da raspoznaju osećanja, broje, ali i komuniciraju sa ljudima
Možda i nije tako teško zamisliti da, stotine i hiljade godina u budućnosti, šimpanze postignu naš nivo inteligencije, ali na načine koje je teško prepoznati.

U laboratoriji, određene vrste majmuna naučile su da razumeju jezik i da komuniciraju. Koristeći leksigrame – simbole koji korespondiraju sa određenim rečima, bonobo (patuljasta šimpanza) može da odgovori na verbalne zahteve